Бранич

4

,Б Р А Н И Ч"

видети да ли је она од ове или од оне врсте, да ли се дакле налогопримац мора ње безусловно држати или сме и треба од ње да одступи, ако то околности захтевају. И тако и судија не сме ни код сваког закона претпостављати да он мора бити примењен под свима околностима, нити код сваког да се код њега у поједином случају тек има испитати да ли је резултат правичан и да ли одговара вероватној намери. Закони имају различиту јачину. Строгом тумачењу — с искључењем аналогије — има пре свега места код закона који су одређени да слободи појединаца према држави повуку и обезбеде јасну границу. Зато се као злочин кажњава само оно, што закон изречно као злочин оглашава. Зато се могу порези и пристојбе прописивати само на основу нзречне одредбе а не на основу аналогије или слободног изналажења права. Одредбе о ништавости брака, о постојању и уређењу реда стварних права, о законском наследном праву, о нужном делу наследства и друге томе сличне захтевају неупоредиво строжије спровођење него закони о праву прираштаја између тестаменталних санаследника или о прелазу опасности код куповине. Нека правила тумачења тако су слаба да их судија може сасвим мирно оставити по страни као добронамерне али неупотребљиве поуке, извесни принудни закони тако су јаки да се примењују чак и на супрот правноснажној пресуди. Ипак и без обзира на то не смеју се закони поделити у две класе („крути" и „за разраду способни закони"), као што чини Ке§е1бћег§ег. Између крајњих противности налази се велика маса закона и сваки од њих има свој сопствени коефицијент еластичности. И тако обе методе имају своје оправдање. Разноликости закона одговора разноликост поступања са њима. II. Тумачење закона а) Текст закона. Где су могућне сумње о тексту закона, о томе како закон гласи, ту је потребно, пре свега, утврдити како текст гласи. Меродаван је обнародовани текст. За исправљање штамаарских грешака које би се налазиле у тексту публикованом у службеним новинама, надлежан је савезни канцелар (§ 2 закона од 7 децембра 1920, служб. новине бр. 33); он има исправку да обнародује у службеним новинама. По каткада се приређују нова издања кад су растурени сви примерци службених новина. Тада остаје меродаван први штампани слог. Штампарске грешке које нису службено исправљене, али које се виде из самога текста, исправиће се при примени закона у поједином случају. Редакцијске иогрешке су ненамераване, не благовремено откривене измене текста; оне почивају на погрешкама редактора или њихових помоћникл при писању, на штампарским грешкама и другим случајностима, што се десило при