Бранич

ПРИКАЗИ

постојаност уверења у националну солидарност, која је животни дамар свакога грађанина; племенити идеал за еманципацију човечанства, који је својствен сваком раднику; жарку жељу за миром; тежњу културе и животне радости за тим идеалом, који је идеал целокупне цивилизоване Европе (предговор. стр. 3). Он је уверен да је фашизам на умору, или бар да је на умору снага фашизма ако не и форма, и да ће победа бити на страни Друштва Народа, на страни демократије. — И ако се ово мишљење може примити у погледу Италије, оно, можда, није потпуно тачно у погледу нових „фашизама" који се стварају. Демократија је била јака да се одупре талијанском фашизму, али не треба заборавити да је онда њена снага била много већа него данас. Сутрашња борба демократије за победу и борба присталица демократије за победу демократије, биће сигурно тежа него што је до сада била. Изађелииз те борбе победник, демократија ће дати доказа своје живости; буде ли, пак, победник фашизам, ситуација ће бити врло тешка. Драгослав Б. Тодоровић: 1, е (3 г о Н бупсПса1 е( 1 е б (1ос(гЈпе5 5 у п (11 с а 118 I е 5.— Е1ис1е јипШдие е! 5ос1о1о§ј^ие, Рагјз, 1934, стр. 400. Нови животни односи изазивају и нове правне норме, које покушавају да, за извесно дуже или краће време, дотле фактичне односе учине правним. На тај начин, и поред измењених односа друштво успева да сачува континуитет у своме развитку, јер, дајући предоминацију фактима над а ргјоп постављеним принципима, оно прилагођава и своју форму-право, тим новоствореним односнма. А ови односи су били и бивају врло различити. Међу њима, опет, истиче се читав низ односа који су дошли као последица развоја индустрије и посебно радних односа између оних који су располагали радом и оних који су располагали капиталом, двама условима који су, по данашњем схватању, неопходни за привредну производњу, а који су, у свима досадањим системима, припадали различитим лицима. Међу разним институцијама које су дошле као последица или боље као производ тих односа, истиче се установа синдиката. У борби за боље услове при закључењу уговора, а нарочито при самом раду, радници су се лаћали разних средстава: ређе правних, чешће противправних. Међутим друштво је убрзо и та противправна средства легализовало, т. ј. правно их регулисало. И г. Тодоровић, у овом свом делу које је било примљено као докторска расправа на правном факултету у Паризу, излаже у првом делу своје књиге како је ова институција, која је у почетку била забрањена, па према томе противправна, постала правно допуштена а нарочито како је она данас регулисана. У Уводу г. Тодоровић излаже разне организације које би могле, и које се чак од извесних писаца за такве сматрају, да буду претече синдикатима, мада он, у овом питању, заузима негативан став. Пошто је бацио кратак поглед на економско стање у току деветнаестог века, аутор с обзиром на стање законодавства о синдикатима, дели све земље на шест група, од којих свакој посвећује засебну главу. Тако прву групу сачињавају земље које немају посебно законодавство у погледу синдиката, управо где су синдикати више фактичка стања него правно постојећи (Јапан, Бугарска). Другу групу, која је, по мишљењу г, Тодоровића најважнија и која по своме законодавству, испуњава услове за правилан развој синдиката, а првенствено услов слободе, састављале би земље почијемсу законодавству синдикати, у главном, обична удружења приватнога права, мада у погледу њих постоји каткада и посебно законодавство (Француска закон Валдек Русо из 1884, — Енглеска, Швајцарска, Чехословачка, Пољска, Сједињене Америчке Државе и друге) Државе у којима су синдикати истина дозвољени, али где је њихово дејство у толико ублажено што су лишени најјачег средства за борбу; штрајка, т. ј. где је уведена арбитража у погледу радних односа, сачињавале би трећу групу (Канада, Данска, Кина, Норвешка и друге). Земље где поред радничких синдиката постоје и радничке одн. привредне коморе у опште, а у којима учествују и радници, а у којима Је, према томе, значај синдиката умањен, долазе у чеврту групу (Луксенбург, Југославија). Пету групу сачињавале би земље где је организација синдиката врло јака, али је она схваћена не у смислу класе, т. ј. борбе, него у смислу корпорације, т. ј. координације одн. калоборације класа. То је систем фашистичке диктатуре који у самој ствари значи негирање синдиката, јер где нема слободних синдиката нема синдиката у