Бранич

100

„Б Р А Н И Ч'

равно, овај делимични непријем дужан је утврдити благовремено подигиутим протестом. О року, меница ће се презентирати акцептанту на исплату за 3000 динара. Овај је дужан да је исплати у противном, биће судском одлуком на то нагнан. 2 — Рок плаћања по меници је опредељен за 27 мај 1935 год. Трасат при пријему назначи, да прим,а поднеггу му! меницу за 27 јули 1935 год. Овакво отступање од одредаба основне менице по закону није дозвољено. Доспелост на меници означава трасант а не трасат. Зиачи, за имаоца оно се равна одбијању акцепта. Он може тражити регресну исплату меничне своте и пре рока од тра(санта. Али трасат, односно пријемник, остаје у обавези онако како се својим акцептом обавезао. Њему се може с правом поднети меница на исплату 27 јула 1935 год. Он је дужан да је тога дана исплати у противном тадањи ималац може га и судом гонити на исплату. 2 ) Застарелост од три године према њему тече од тога дана а не од доспелости менице како редовно 1 бива. 3 — Менична свота по меници гласи на ефективне франпуске франке. Трасат при пријему назначи, да прима меницу! но с том напоменом, да ће је платити у другој којој монети или у динарима по курсу на дан плаћања. И овакова напомена равна се одбијању акцепта. Ипак акцептант остаје у обавези онако како је меницу примжх 4 — Код домициларне менице, трасат је овлашћен да означи лице које ће исплату извршити у месту плаћања различитом од његовог меота становања. Напротив, ако трасат определи друго место плаћања од оног које је означио! трасант, он|да се такав акцепт равна одбијању пријема за имаоца менице. Но акцептант остаје у обавези према садржини свога пријема. Одступања од овога је дозвољено, ако је трасирана меница платива у месту становања трасата. Тада је трасат овдашћен да ознани у| истом том месту друго место плаћања (платиште — § 26 II став у вези §. 2. став III мен. закона). Осим наведених отступања у акцепту могу постојати и друга. Приватноправни односи у вези са меничним мавипулацијама су разноврсни, Но у сваком случају, вреди правило 1 , које смо горе навели а то је, д а а к ц е п т мора б и т и бе зу с л о в а н. Свако отступање од основне менице равно је одбајању акцепта. Такав пак пријем чиии обавезним акцептанта онако, како> се је^ он обавезао!. Тежња је 3|а!конодавчева и овде као свуда у меничним институцијама, да од меничног писмена начини што 1 сигурнију исправу о дугу. Да се њоме без великих тешкоћа и сумњи може доћи до исплате. Имаоцу менице свогга у њој- назначена треба да се исплати у пуном износу, о року и у месту опредељеном од трасанта. За ово1 јемче трасант, жиранти и ава1листи. Учини ли акцептант какво отступање од овопа, ималац менице има право и пре рока да се обрати регреоним меничним дужницима за исплату. Ово зато, шт01 су му они јемчили да ће пријем бити уредав. Но, осим овога, стоји му на вољу и да употреби обавезу акцептанта онако, како је она да1та. Треба иматн на уму, да ималац менице,

2 ) У овоме смислу недавно је и Апелац. суд у Београду донео једну одлуку..