Бранич

НЕКЕ НАПОМЕНЕ МЕНИЧНОГ ПРИЈЕМА И ПРЕПИСА (§§ 25 и 11 МЕН. ЗАК.) 101'

да би задржао регресне мевичие дужнмке у обавези мора благовремено у месту плаћања да подигне протест због неисплате. Те према! томе, да би задржао право регреса према регресима мевичним дужницима, мора о овоме водити рачуна кад је меница акцептирана са каквом напоменом. Измењени акцепт веже само пријемника а не и регресне меничне дужнике. Они одговарају за испуњење услова предвиђених основном маницом а не и за недозвољену измену акцепта. Значи, одговарају и за делимични пријем односно делимичну исплату. Али н)е одговарају за исплату менице са измењеним роком плаћања у акцепту. II. Паралела између §. 11 и §. 25 Меничног закоиа. — Ако: учинимо поређење између §-а. 11 мен. зак. који товори о особинама меничног преноса и већ поменутог §-а 25 мен. зак. доћи ћемо до интересантних констатација. Кар.актер менице са свима главним њеним одредбама одређује се издањем манице. Трасант (издавалац код сопствене менице) издаје меницу. О« поставља основе меничног писмена. Одређује име ремитанта, трасаЈта, рок плаћања, суму гаоваца, место плаћања и т. д. Сви даљи менични послови п р и ј е м а, п р ен о с а и ј е м с т в а имају се кретати у смислу основне менице. Трасагту је дозвољено отступање једино у толико што меницу може примити и делимично;. Жираит може скратити рок за поднашање на пријем — виђење, код меница н;а одређено време после виђења. Може дати повериоцу јемство у авалу и т. д. Но сва та отступања не мењају суштину менице. Битаи састојци менице мора.ју остати непромењени. То је законодавац изрично казао у наведеним заК,он1ским прописима. Уосталом и природно је да овако буде. Налог за плаћање ствара трасангг издавањем менице. Он јемчи првом повериоцу — ремитенту! а и сваком потоњем, да ће му меница бити примљена и о року исплаћена од, тачно опредељеног лица. Трасат при пријему има да акцептира меницу онако и са оним условима како су они назначени у поднетој му меници. Не хтедне ли то сматра се, да је акцепт одбијен. Даље, ако ремит ! ент пренесе меницу он може пренети на новог повериоца — индосатара, само онаква и онолика права каква их је он имао. Следствено овоме а с обзиром на принцип меничне шлидарности и о« сада као жирант, јемчи исто он!о за1 шта гарантује трасавт: пријем и исплату. Отступања од овога у привципу нису до-звољена. Ако их и поред овога има, она су са другојачијим последицама код преноса него> код акцепта. Уосталом и ово лежи у природи ових меничних институција. 1) За менични пренос, зак/онодавац вели, да мора бити безуслован. Но он овде, ову реч — појам објашњава и каже, да сваки услов од кога би он зависиси, сматра се као да вије ни написан. Другим речим,а, пренос вреди а истакнути услов отпада. Не постоји. На пример: преносник уступи сва своја права по меници индостару Н. Н. но! под условом, да обави извеану радњу. Законодавац не дозвољава да циркулација менице буде ометана каквом браном' — условом. Пренос једиом учињен, на меници ако испуњава формалне закопске услове производи сва менична дејства (§. 13 меи. зак.). Услов се сматра да не постоји у погледу