Бранич

УНИВЕРЗАЛНА НАДЛЕЖНОСТ

није тако кад је у питању извршење пресуде једног страног кривичног оуда. Осим тога, сувереност и јавни поредак једне земље нису никада толико ангажовани у једном спору међу појединцима који се тиче, у главном, њихових имовинских интереса, интереса којима они могу слободно да располажу, као што је то случај са једним кривичним спором где је реч о 1118 со§еп5-у 9 ). И отога установа егзекватуре која је у уобичајеној употреби код пресуда страних грађанских судова није у принципу допуштена код кривичних пресуда изречених од страних судова. 10 ) Установа коју предвиђа питање I. могла би, по нашем мишљењу, бити прихваћена самомтако ако би све државе Европе (ограничавамо се само на наш Континенат) образовале једиу ј е д и н у државу (најпре, једну савезну државу, ^1а1 ЈРедеге, Випс1езз1;аа1;, не савез држава. 51аа1епђипс1, соп{ес1егапоп с1'Иа18, а доцније унитарну државу). У том случају, правоснажна кривична пресуда изречена од судоеа једне од земаља (рауз) више или мање аггономних (полусуверених држава) ко^је буду сачињавале ту једну једину европску државу могла би бит'и извршна (ехеси1о1ге) на целокупној територији те опште, европске, државе (као што је, на пр., правоснажна пресуда ма кога швајцарског каш-она; извршна у свима каитонима Федерације), јер тада се не би више тицало једне стране пресуде (стране пресуде биле би тада, за Европу, само пресуде изречене од судова остала четири Континента). Затим, пО'ШТо би тада Европа представљала једну једину државу, кривична пресуда изречена у једвој европској аутономној јсдиници (ипИе аи!опоте) не би се. сматрала као санкција једног поретка само те једивице (земље) већ јавног поретка целе Европе: једна држава, један јавни поредак.1 Само, дамле, са укидањем, у Европи, принципа међународне суверенодаи и независности држава дала би се остварити установа предложена у питању I. Али, данас ми је не бисмо могли усвојити, јер њу искључује поменути принцип. Не може се у исти мах и зздржати ово начело и увести у Евроиу једаа институција која претпоставља једну организацију нашега КонТиневта на сасвим другој основи. Превео с француског Др. Борислав Т. Благојевик.

9 ) Разуме се, може се десити да чак и у грађанским споровима јавни интерес буде у питању: то се не ретко догађа не само у Породичном него и у Имовинском Праву. 10 ) О дејству страних кривичних пресуда у Италији, в. значајно предавање Г. (Зе СазаМапса, судије Касационога Суда у Паризу, одржано на седници 25. Јуна, 1930. год. удружења: ЗосШе Оепега1е Јез Рпзопз е{ је ^§151аИоп СптшеНе у Француској: „Нови Италиански Кривични Законик" и објављено у „Кеуие репј4еп4ЈаЈге е! <3е ОгоН репаГ (органу истога Удружења) бр. 9. —12. 1930., Париз, стр. 413. У истој свесци поменутога часописа штампано је, такође, и друго предавање Г. (1е Сазађјапса у истом Удружењу (12. Децембра, 1930.) о „Последњим радовима на Италианском Кривичном Законику. Његова промулгација'.