Бранич

160

„Б Р А Н И Ч"

4°. Врло су занимљива и учена разлагања Г. Аранђеловића о методима тумачења закона, разлагања којима, такође, он хоће да поткрепи своје схватање §-а 94. Б) 4. Грађ. Зак. Г. Аранђеловић, за објашњење ИЕЈасн01С |ти 1 односио непотпуности овога законскога прописа, одбацује логично тумачење, оснивајући своја резоновања на „правди и праавици": ни једна ни друга ае би допуштале да .супруг може, једаостраиом вољом (т.ј. напуштањем Хришћанске Вере), створити себи узрок за развод брака, .аргуменат коме сам и раније (у своме Л и ч н 01 м Брачном П р а в у) признао сву његову тежину. Г. Аранђеловић се, углавном, држи, односно метода тумачења закона, система чувенога аустрискога цивилиста, Бг. А. Ећгепг\уе1§-а, чији систем овде он је изложио у својој извраној студији: ЕћгепхдаеЈд-ова гледишта о тумачењу и попуњавању закона („Бранич", Број од Јануара 1935. год.) пропраћена његовим сопственим и сугестивним објашњењима. Питање, боље: проблем, тумачења закона и попуњавања њихових празнина (1асипез с1е 1отз, Сезе^гебШске) јесте један од најкрупнијих и иајважнијих у Праву. У самој ствари, тај проблем не освештава установу АсИо РаиПапа [Г. Аранђеловић ту, наравно, мисли на Закон о Побијању Правних Дела изван стечаја од 22. Јануара, 1931. год. (одн. Аустрискк Ап{есћ(ип §8де5е1г од 10. Децембра, 1914. — 1. Јануара, 1915. год. н. к.: дан ступања на снагу) као и на §§ 27. а 42. Стечајнога Закона од 22. Новембра, 1929. год. (одн. Аустриски Копкиг8огс1пип§: исти датуми као и за Ап*есћ(ип §5огс1пип8, §§ 27. а 43.), Закони који су укинули §§-е ЗОЗ.а. и 565. Срп. Грађ. Зак. и делимично изменили асИо РаиНапа Римскога Права]. Али, узимајући (што не стоји) да је § ЗОЗ.а. један случај недопуштености ш {гаидет 1е§ј8 а§еге, ја мислим да баш та установа показује да, у нашем Приватном Праву, нема горње норме, јер иначе законодавац не би био сматрао за потребно да унесе у Грађ. Зак. § 303.а. (и § 565.). Баш тај аргуменат, и ја мислим са разлогом, истичу они који, у француској доктрини, тврде да, по Француском Праву, не постоји правило ш {гаисЈет 1е§18 а §еге: какве потребе би имао, веле они, француски законодавац да забрани изречно извесна обилажења закона („саз рагћсиНегз (Зе ДегодаНоп сШоигпее аих1о18 ои теше с1е {гаисЈе"), ако је он санкционисао једну општу забрану те врсте? (В, о овом питању — т (гаисЈет 1е§јз а§еге —: А1ех. 1л§егорои1о8, рго{. 8а1опЈдие, е( Ц Аи1а§поп, рго! А1х-еп-Ргоуепсе: Ргаи&е а 1а Ш, ех(гаИ с1и „Керег(о1ге сЈеОгоК 1п(егпа(шпа1", РагЈз, 1930., р. 443 е( 444 — пагинација из ,Ререг(о1ге"). Међутим, § ЗОЗ.а. Грађ. Зак. није случај, или то није увек, забране ш {гаиЈет 1е§1з а§еге. Јер, најпре, код теретних правних послова није довољно, за асНо РаиНапа, да је дужник био та!ае НдеЈ (т. ј. да је знао да ће својим делањем оштетити повериоце) већ је, за то, још потребно да је таква била и друга страна (треће лице), Ма колико да би дужник био ша1ае Дс1е1 (односно, по Г. Аранђеловићу, хтео т (гаисЈет 1е§18 а§еге), правни (теретни) посао остаје у снази, ако је друго лице било ћопае Лс1еј. Затим, ако се тиче доброчиних правних послова, по новим Југословенским Законима горе наведенима (§ 3. Зак. о Побијању, § 30. Стеч. Закона) ни сам дужник код њих не мора бити та1ае Лдек довољно је да је он доброчиним правним послом оштетио повериоце па да ови имају право на њихово побијање ( соШга Франц. Право: в. А. СоНп е( Н. СарКап!, Соигз ШтепШге с!е ОгоИ сШ1 /гапсаЈз, (. II, есННоп IV, Рапз, 1924, р. 53.; код нас је то питање спорно). Дакле, изгледа ми да, у опште, прописи о акцији паулиани нису пример забране т {гаис1ет кдјб а§еге. Али баш и да узмемо да наше Право зна (ЈтрНсКе) за ту забрану, тешкоћа о којој је овде реч није тиме решена, јер чињеница да је супруг прешао у Нехришћанску Веру да бв изиграо закон не отклања правну ситуацију тим фактом створену а то је да сада имамо један брак противан шз со§еп8-у. Да ли, зато што је супруг радио у таквој намери (јп {гаисЗет 1е §18), има да се остави једна ситуација противна јавном поретку (осим већ ако невини супруг не би захтевао развод брака)? Ја мислим да не: не може <гаи8 супругов нешто што је противно шз со§еп8-у преобратити у ситуацију саобразну јавном поретку.