Бранич

МОЖЕ ЛИ СУПРУГ КОЈИ ЈЕ НАПУСТИО ХРИШЋАНСКУ ВЕРУ и т. д. 161

тиче се са-мога Права: у тесној вези са питањем о изворима и постанку Права (Објективнога и Субјективнога), исти проблем прелази границе правне дисциплине и улази у обла|ст општих сон циалних питања (у колико се већ само Право не би сматрало као синтеза и позитивно т.ј. обавезно! решење тих, социалних, питања). Овим хоћемо. да кажемо да ми није, разуме се, намера да у то питање овде детаљније улазим: ја сам имао> прилике да се њиме, мање више, на другОм месту позабавим и о њему изнесем своје акромно мишљење. 6 ) Сада, пак, желим да. се задржим, укратко, на прописима 01 тумачењу закона које садржи наш Грађ. Законик и само у кошико нам је то потребно за схвај специалан случај т.ј. тумгачење §-а 94. Б) 4. Грађ За;к. Сви Грађ. Законици не садрже норме о тумачењу закона: такви су, на пр., Француски и Немачки Грађ. Законик. Редактори тих Законика, свакако, мислили су да, пошто би наређења о тумачењу била само једна при )М !ена правила Логике, то ни.је било иатреЉо да се та правила нарочито уносе у Грађански Законик: и без тога ће судија и коментатори умети да иста правила употребе у своме стручноме раду. Други Грађански Законици, напротив, имају и прописе о тумачењу закона, што је, налазим, боље а оеобито када се тиче попуњавања законших празвина где једино и сама правила Лошке, често, неће бити од довољне помоћи. Такви оу, н. пр., Аустриаки, Црногорши (Имовивски), Швајцарски, нови Бразилиавски и наш Грађ. Законик. Равуме ,се да, у овом случају, коментатор и судија, и у опште власт која примењује закон, дужни оу, код тумачења закона, придржавати се замонских правила о томе. Тумачење закона у у ж е м .смислу значи изналажење смисла нејасних законских прописа: законодавац је предвидео до>тични правни однос али га није нормирао на један прецизан вачин. Ту долази и случај противречних законских прописа: закон се, у два или више прописа, бави истим правним односом, у Шаком пропису ов је јасан али ти прописи се не слажу међу собом, тако« да се, у самој ствари, не зна шта је законодавац хтео (в., нпр., §§ 36., 58., 206., 515. и 521. где се тиче правнога карактера породичне задруге тј. да! ли је она правна личност, § 36., или смесништво § 215., §§ 134. и 409., §§ 537. и 937., §§ 921. и 942. вашега Грађ. Зак.). Сл!у|чај вејасности је и онда када закон предвиђа, ис!тива, једа)н правни одное али га непотпуно нормира (н.пр. § 553. о раскиду уговора због неизЕршења, § 505. о исправци деобе због „уштрба": исти Зак.). У ширем с!мислу, тумачење обухвата и попуњавање законских празнина т.ј. случај где законодавац није у опште предвидеа известаН правни однос (мада га је, можда било и у време доношења закона или се је, пак тај однос појавио доцније, у развоју правнога живота народа). Ако се тиче тумачења закона у ужем смислу, тада се судија

6 ) В. наш рад : Један иоглед на еволуционистичку иравну школу (оштампано из „Гласа Краљ. Српске Академије"), Београд, 1908., као и чланке: О обичајном Праву у нашој Држави, „Бранич*, Јануар, 1932 (овај чланак изишао је и у часопису „Ргауш Ођгог", ВгаЉ1ауа, 1932.) и: Судска иракса (јурисируденција) као извор Објективнога Права, „Правосуђе", Мај 1932.