Бранич

ДЕЛОВАЊА ЛЕКАРА И НАДРИЛЕКАРА

18$-

будућности и срећнога живота. 25 ) Најзад и идеја правичне расподеле терета, захтева, укидање установе иаслеђа. Држава и 01стале друштевне организације примиле су на себе огроман број дужности које оу! раније припадале појединцима, те је по принципу иђ1 етиђепоит Гђ1 опи§, неопходно да она прибави потребна средства за извршење сћих ових дужн|01ст'и. Осим тога, непосредни и посредни удео државе у раду гвојединаца и прибављању добара је дана^с толики да је њен: део! учешћа у присвајању и уживању тих добара, па било да се то врши иутем пореза или непосредним узимањем извесвог дела, било аа време живота или на случај с|мрти, потпуно оправдаио. С тога се, и са ове стране и са ових разлога, предлаже укидање устакове наслеђа. (Свршиће се).

Др. Јурај Кулаш, адвокат — Београд. ДЕЛОВАЊА ЛЕКАРА И НАДРИЛЕКАРА ВЕ 1Е6Е 1-АТА ЕТ РЕКЕ^ОА Проблем кривично-правне одговорности лекара и надрилекара много! је старијега датума него што> би се то могло у први мах и помпслп! н. Законске прописе о деловањима лекара налазимо већ у чувеном Хамурабијевом законику. 1 ) Од тога времена до данас кривично правни положај лекара и надрилекара стално се мењао, да и не шомињемо, да ни у теорији ни у пракси неко јединствено мишљење по томе питању није постигнуто ни до данас. Расправљање овога проблема у теорији ј|е узело већега маха од времена, када је немачки јуриста Опенхајм изнео своју

Ова идеја о неопходноотн наолеђа као последице љубави с!е сијиз-а према члановима породице, која има свога оправдања у погледу непосредних потомака и родитеља, сасвим је безразложна у колико се тиче даљих сродника. Ш§папо је с правом нагласио да човек чини жртве само ради обезбеђења будућности своје деце, не мислећи никада на удаљене сроднике, ( ГЈп ЗОСГаИзте еп ћагтоте ауес 1п <1ос1ппе есопотГдие Пћега1е, Рапз, 1904 р. 65-66), те је отуда неоправдаиа бојазан да би, у случају строгог ограничења круга наоледника у данашњем буржоасном друштву, штедаа била доведена у питање. Познате су речи Сћаг1ез Зсћ\уађ-а многоструког милионера; Ја не радим да стекнем нОваца, јер га имам већ и сувише, тако да га Не могу никад потрошити. Ја не радим ни за моју децу, јер их немам; ја радим из љубави за радом која ми замењује и децу и све остало. В. КеасЗ: 1.а ИтИаИоп Ае Гћегпа^е, Рапз, 1922 р. 139). г ) О Хамурабијевом законику видети код Др. Ч. Марковића, нарочито §§ 215., 216., 217., 218., 219., 220. и 221. Тај законик гледа на успех лекара и тамо где лекар не постиже успех његово је деловање кажњиво. Само деловање лекара сматра телесном повредом. У одређивању казне нема увек сразмере—спореди §§ 218. са 219. и 220. У истом законику одређена је и награда лекарима за случај постигнутога успеха и то је ваљда прва лекарска тарифа у историји. С обзиром на старост овога законика свакако су и ови прописи о деловањима лекара веома интересантни тако да би се и уз њих могло рећи оно, што за цели тај законик каже Ог. Н. иПпк1ег: „Еше с1ег дасћИ§51еп 1Јгкипс1еп ш с1ег Оезсћ1сћ1е (Зег МепзсћћеЦ ићегћаир!."