Бранич

186

„Б Р А Н И Ч"

искључује кажњивост, јер се повређени пристанком већ уиапред одрекао свога права да гони односно да стави предлог за гоњење, а то! је могао учинити с обзиром, да му је сам закон дозволио, да у овим случајевима слободно располаже, па кад је једном дао приСтанак на нанету повреду не може више тај пристанак повући подизањем тужбе односно стављањем предлога за гоњење. 9 ) Свакако је питање компликованије код деликата, моја се гоне по предлогу, с обзиром да се та дела гоне по званичној дужности, чиме би појединац већ унапред располагао са јавним интересом гоњења, а закон му је ту концесију очито да(01 ради тога, што ће појединцу често бити непријатно да се кривац прогони. Уза све то ми налазимо, каО' што смо рекли, да се и овде повређени пристанком иа повреду 1асИе одрекао свога права на стављање предлога за гоњење и тиме и изгубио право- тражити да се кривац прогони. Ни циљ лемарских деловања — лечења — не може да оправда лекара, јер је циљ нешто, што лежи изван самота деловања. Уостаотом ако је закон признао деловање лекара ради његовог циља — лечења — снда је то с1е 1е^е 1а1а — сасма «а авом месту, једино што лекари у томе случају не би могли предузимати деловања, моја1 немају нити м^огу имати за циљ лечење. Теоретоки би дакако онда остало нерешено питање, шта је са надрилекарима. Зар можда) и они не предузимају своја деловања у циљу лечења и шта је навелО' законодавца да та деловања не толерише? При том;е неће бити неких потеш.коћа, када се ради о буџаклијским надрилекарима, који на први поглед показују, да се у свој, односно медицински посао ни мало не разумеју. Њихова опасност по друштво је и више него очита. Нас могу да интересују само тамови надрилекари, који у сђоме раду показују видне успехе, чији су резултати рада повољни, често куд и камо повољнији него и Код многих апробираних лекара. Они врло често показују темељито познавање медицинске знаности и онда се природно намеће питање: зашто за |к1онодавац њима забрањује рад? Јер из § 23. к. з. не може се за њих инсконструисати право 1 вршења лекарског позива, а ни специјални закони их не признају као дозвољену професију. Нема сумње да и такови надрилекари раде у интересу грађана као и сами апробирани лекари и чиме онда оправдати поступак законодавца? Види се дакле, да ово питање тражи своје теоретско решење, јер за правника није довољно, да је закон нешвд одобриО', а друго забранио, него он тражи и оправдане разлоге за овакав поступак законодавца. 10 ) Наши комента") Противно Др. Милер: Криминално-правна одговорност лијечника, Мјесечник, 1903. Аутор се дакако обазире на хрв. каз. законик, који је тада важио у Хрватској све до ступања на снагу нашег новог кр. з. 10 ) У теорији није ово питање никада рашчишћено онако, како би то требало рашчистити. Код свих тих теорија осећа се потешкоћа, када треба дати оправдане разлоге за забрану деловања надрилекара. Данас је расправљање о кривично-правној одговорности лекара актуелно, а савремени криминалисти углавном се држе досадањих теорија или комбинују поједине захтеве из више теорија и задовољавају се таквим решењем, У ствари све те теорије нису дале задовољавајуће решење овога проблема, па ће по својој прилици у томе бити и разлог. да позитивни кривични законици не дају о тим деловањима ни довољан број прописа, као и да су и у тим прописима прилично нејасни и неодређени.