Бранич

144

„В Р А Н И Ч"

није позиато. Али, судећи по горњем чланку у „Правосуђу", мислимо, да ии г. др. Аранђеловић Брачни Правилвик не сматра „законом" у државно правном смислу. У својо] горњој расправи г. др. Аранђеловић се у опште на њега не повива за, сво1ју аргументацију постављене тезе коју води само по прописима грађанског замовика и амо( је у времену њеног писања, „јус когенс" требао да постане и сам Брачни Правилник. Да Правилник г. др. Аранђеловић признаје „законом", несумњиво да ово ко-нкретно актуелно питање не би расправљао по прописима грађанског законика као „јус когенс-а", који би у том случају припадао историји нашег права. Морамо ипак признати, да се г. др. Аранђеловић за подкрепљење своје тезе, онако узгред, позв-ао на неке прописе Брачног Правилкика, и то само! у једној примедби |уз главни текст, без икаква изјашњења о његовој правној важности или неважности, * * * Истакнуто питање од г. г. Перића и Аранђеловића данас се мора силом! прилика посматрати са два законодавна 1 , гледишта. Са гледишта државног и са гледишта црквеног законодавства,, јер је и једно! и друго! „јус когенс". Прво важи по основном принципу државве суверености у издавању закона за регулисање брачних односа, а друго! „важи" са принципима делегиране црквене законодавне власти која је делегацију у принципу прекорачила и ушла у домен неовлашћене измене и укидања државних закона. Али, не ометана од оне прве, државне власти, — она спроводи кроз живот донете одредбе О' брачном праву православних државних поданика а својих верских припадника у самој ствари по некаквим ^иа§1 шз со§епз-у. Грађани силом прилика доведени у положај да се морају покоравати донетим одлукама црквених судова у начеду по закому установљених за решавање брачних спорова, —■ без државне интервенције вису у стању да својом вољом мењају „постоЈеће стање" па макар оно' било и противправно. I.) Са црквено законодавног гледишта ово спорно питање није данас тешко решити. Оно1 је јасНо! регул'исано материјалним условима у поступку за развод брака. По пропису § 4 Брач. Прав. ваљаност православиот брака цени се по времену његовог склапања. Доцније појављеви услови за немогућност склапања оваквог брака као и остале сметње и забране истом., — не утичу на важност тога, брака. По' прониау § 86 Брач. Прав. „брак се може развести само по тражењу једног брачног друга", али, „брачни друг, чијом је кривицом настао бракоравводни узрок, не може тражити развод брака, осим амо! су оба брачна друга криви". По пропису § 107 Брач. Прав. „брак се ра:зводи кривицом лица које отпадне од, православне вере, или прими другод веру или вероисповест или буде коначно искључено из црквене заједнице". Према овим пронисима развод брама! може тражити један брачш друг и то само онај, који је за раввод брака „невин", сем, ака и његовом једвовременом кривицом није створен бракоразводни узрок — (§§ 88—107) — који би давао права и оном другом да тражи развод брака и са своје стране. Ако би једа!в брачни