Бранич

ПРИКАЗИ

255

гом економском садржином него што га је тада имао. У почетку деветнаестога века уговор о осигурању се смаграо као алеаторни уговор, на који држава није и није требала да обрати нарочиту пажњу. Убрзо, међутим, показало се дајетакво гледање на уговор о осигурању погрешно. Истина је да у највећем броју случајева последице уговора зависе од неког будућег, неизвесног догађаја, али та неизвесност и алеаторност нису једини моменти код уговора о осигурању. Напротив, баш њихово постојање истакло је други моменат, који има за циљ, охклањајући или бар смањујући штетне последице које могу наступити због неизвесности, да пружи извесну сигурност у привредним одно има и да, у разумној мери, ризик њиховнг закључења пренесе на друштво. То је била стварна природа уговора о осигурању, који се почео развијати напоредо са развитком привредних односа, што, опет, најбоље показује његову праву привредну вредност, којасеније слагала са основним схватањем законодавца о природи уговора о осигурању. Отуда се проблем осигурања поставља данас у једној другој светлости, у којој га и законодавци почињу да регулишу и књига г. МПогаЈе МПоуапоуЦсћ-а: 1г ЛтоИ рп\>е Ле Га$^и>-апсе — Сазшгапсе соп1те ИпсепсИе, приказује нам данашње стање тога развоја уговора о осигурању, посебно уговора о осигурању против пожара. У уводу свпје књиге г. МНоуапоуИсћ своди границе свога рада на приватно право о осигурању (иод претпоставком да је оно још данас такво, која је прегпо:гавка, мисличо тачна) т. ј. на питање односа осигураника и осигуравајућег друштва (пошто п 1тање друшгава за узајамно осигурање оставља на страну, искључујући јавно право о осигурању, т. ј. право које регулише положај осигуравајућих друштава као таквих. При томе он унапред указује на општу и нужну чињеницу која постоји у овој обласги и која мора да дође до што јачег изражаја: ингервенцију државе у односе између осигуааника и осигуравајућег друштва, у циљу установљавања једнакости (ако је и у колико је она у данашњем систему могућа) између уговорних страна. — Прва глава садржи излагања о изворима права о осигурању у Југославији (посебно Србији и Хрватској), Аустрији (чији су закони најмодернији и наЈпотпунији). Указујући на тешко стање које постоји у Југославији (различитост законодавства или уопште непостојање позитивних законских прописа о уговору о осигурању), аутор износи све добре стране и потребу посебног законодавства о осигурању и то како са гледишта интереса уговорних страна (осигураника и осигуравајућих друштава), тако и са гледишта самога друштва, које на тај начин отклања сваки неред који постоји у ово; области, неред који може да има штете за друштво јер изазива великиброј спорова. Испит/јући питање прзвне природе норми о осигурању, г. МЛоуапоуПсћ указује на различитости које у томе погледу постоје у појединим правима: једни постављају императивнзст норми као правило допуштајући од тога правила изузет:<е; други, пак, пола;е од супротног становишта, т. ј да су ове норме диспозитивног кар«тера, а само по изузегку императивног. Схвагајући правилно социјални и економски значај овога уговора, нарочито имајући у виду његову општност, аутор претпостачља први сисгем (систем француског закона о осигурању од 13 јула 1930, по коме је императизност норми правило, тако да је од 83 члана колико свега садр ки овај закон, само код 22 допушгено странкама да могу одступити од законских прописа), препоручујући, мислимо правилно, његово усвајање од стране ј гословенског законодавца. Пракса осигурања, која је обично изражена у општим и посебним условима штампаним на полисама, а посебно пракса Саг.еза осигуравајућих друштава у нашој земљи, предмет је подробног изучавања као извора права о осигурању. При томе, аутор указује на различиту правну важност ових услова полиса, и нарочито на њихово различито формулисање: претходно одобравање од државних власти, прописивање од државних власти, и т. д. Јуриспруденција и доктрина, опет посебно код нас, у колико се оне јављају као извори, посредни или непосредни, права о осигурању, су завршни предмет ове главе. Посматрајући еволутиван развитак уговора о осигурању против пожара, т. ј. његово закључење, правну природу и елементе, дејство и престанак, аутор посвећује сваком од ових питања посебну главу, излажући при томе упоредо позитивне прописе, јуриспруденцију и праксу осигурања српског, хрватског, аустриског, швајцарског, немачког, шведског и француског права, не заборављајући да посмотри свако од ових питања и са гледишта правне науке, и посебно са гледишта економског значаја институције у питањ\, дајући, као свој закључак о сваком поједином питању, сугестије за рад југословенског законодавца. Тако он