Бранич

256

,Б РА Н И Ч"

код закључења уговора о осигурању излаже питања правне природе понуде осигурања, форме, доказа и садржине понуде, закључења уговора о осигурању и форме, доказа и садржине уговора о осигурању. Код правне природе и елемената уговора о осигурању, аутор излаже контроверзу о уговору о осигурању као уговору по пристанку, заузимајући сасвим тачно, позитивно становишге, т. ј. да је уговор о осигурању уговор по пристанку (јер постоји и економска нужност на страни осигурзника и економски монопол на страни осигуравајућих друштава, која су уједињена код нас у Савез осигуравајућих друштава и која су, с обзиром на нове прописе о постојању картела, већ тражила одобрење за његово образовање) и да је потребно имати у виду ту његову природу како при тумачењу тако и при законском регулисању (ова су излагања доста мала и њима је аутор требао да посвети више пажње баш с обзиром на одлично дело Рапз 1е С1егс-а: /,е соп(га1 Л' азаигапсе — 5а па1иге јиггсИдие, Рапз, 1932, који заступа, погрешно, супротну тезу), затим долазе питања способности странака за закључење уговора, недостатака изјава воље (код кога је требало поставити претпоставке у погледу савесности одн. несавесности осигураника у случају нетачне декларације чињеничнога стања), предмета уговора о осигурању (који је део врло стручно и потпуно обрађен у погледу повлачења разлике схватања осигуране ствари и интереса осигуранима да се ризик не оствари, као предмета осигурања), премија, ризика, обештећења. Питања дејства уговора о осигурању, с једне стране у погледу осигураника (кога аутор овде узима увек у смислу потписника полисе, без обзира да ли је он заиста и лице које је сопственик ствари, те на тај начин проширује круг лица која се могу овим уговором обезбедити од евентуалних штета; на пр, омогућује хипотекарном повериоцу, да он закључи уговор о осигурању против пожара, да би на тај начин потпуно обезбедио своју хипотековану тражбину) — обавеза плаћања премије, обавеза обавештавања о променама у току трајања осигурања, обавеза у моменту остварања ризика, т. ј. пожара, а с друге стране у погледу осигуравајућих друштава — утврђење штета и оштета, обавеза исплате оштете, као и питања застарелости и судске надлежности, изложена су у четвртој и петој глави. Питање престанка уговора о осигурању предмет је последње главе. Књига г. МПоуапоуНсћ-а представља један потребан и користан прилог правној науци у опште, а посебно нашој. Марљиво обрађена питања из области позитивног права, праћена су конкретним закључцима аутора у облику сугестија за југословенског законодавца. Ипак раду недостаје општи закључак. Ако се укупно посматрају прописи о уговору о осигурању, ако се има у виду њихов императивни карактер, ако се има у виду општост ове ннституције а посебно општост уговора о осигурању против пожара, посгавља се питање социјалног оправдања оваквог облика уговора о осигурању какав он постоји у већини земаља, т. ј. закључења преко појединих осигуравајућих друштава. Не намеће ли та нова социјална улога, општост, извесно друго регулисање уговора о осигурању. Није ли можда потребно учинити ово осигурање опште обавезним и његово извођење, као што је то случај са радничким осигурањем поверити друштвеној заједници (било држави било појединим аутономним институцијама које би биле под њеним надзором). На тај би се начин у великој мери избегле злонамерности при пожарима. а отклониле велике зараде осигуравајућих друштава. Није ли можда потребно данас говорити, заЈедно са професором Кеп<5 5ауа(Јег-ом, о социјализацији осигурања? — Књига г. МПоуапоуНсћ-а наводи и даје пуно разлога за овакав закључак, који је, нажалост, измакао аутору. Др. Борислав Т. Влагојеваћ.