Бранич

БЕЛЕШКЕ

257

белешке Теме за Конгрес прабнмћа У нашем саопштењу у Браничуза март 19о5. год. о темама за Конгрес правника омашком слагача, према оригиналном тексту белешке изостављени су девети и осми ред рачунајући одоздо, тако да је изостало саопштење да је Конгрес правника по трећој теми (Кривичноправна одговорност органа и чиновника новчаних завода) иззбрао за реферанте г. г. Др. Сшевана Адамовића и Др. Радоја Вукчевића, с тим да Загреб и Љубљана одреде накнадно референте, тако да саопштење да је г. Др. Тома Живановић одређен за референта по овој теми отпада, јер је слагач неправилно везао име г. Др. }Нивановића за трећу тему у место за четврту (Право бранилаца за време припремног поступка). То се овим исправља. У исто време допуњава се ранија белешка по овом предмету саопшењем да ће на овогодишњем Конгресу правника учествовати бугарски правници као равноправни са Југословенским, тако да неће бити никакве разлике између једних и других правнића. Тиме је Конгрес правника добио најшире југословенско обележје. В. Б. Фактори ћриминалитета Свака, било социјална, било правна или физичка појава има своје узроке постанка и услове свога опстанка. Како је и криминалитет једна специјална појава, то је консеквентно томе да и она мора да има свој узрок који је ствара и услов који је одржава, повећава или смањује. У Науци КривИчвог Права је спорно питање о факторима криминалитета, наиме писци нису сложни о томе: који су то фактори који су од претежног утицаја на стварање криминалитета. У главном сви се они слажу у питању броја, односно врсте Ових фактора, а то су: индивидуални, социјални и физички. У Науци Кривичног Права постоје више праваца (школа), који се баве овим питањем, и који на разне начине решавају постављен проблем о факторима криминалитета. Ми ћемо Овде изнети основне погледе тих шлола на поменути проблем из којих ће се јасно видети који су то фактори који производе кримивалитет као и који су претежнији у стварању овога.

а). Прва школа која је истакла проблем о факторима криминалитета то је била талијанска антрополошка школа чији је творац чувени научњак Ломброзо, писац многих социјално-медицинских студија које су се бавиле проблемом криминалитета. Чувено је његово дело." „Кривични човек". Према овој школи једини су фактори криминалитета антрОполошког карактера, другим речима узрок стварању криминалитета лежи у: био-физиолошко-психолошкој конституцији извесне индивидуе. Тако рецимо појава глади кОд извесне индивидуе, као једна физиолошка појава гони често ту индивидуу на вршење кривичног дела на пр. крађе, а не социјални став те индивидуе према друштву. Из оваквог става ове школв у погледу броја фактора криминалитета излаза да су само антрополошки фактори искључиво од предоминтног значаја. Сви остали су само узгредни. Према овој школи сви су кривци анормална бића, а те аномалије су урођене, дакле постоји кривични тип, и најзад те аномалије су атавистичког карактера т. ј. оне се јављају код потомака од давних предака, путем наслеђа. б). Насупрот позитивна школа у Науци Кривичног Права, чији је творац познати научњак Фери, а која се иазива позитивном по томе што, вели она, узима позитивне факте за изучавање а не бави се апстракцијама као што то чине поједине друге школе (на пр. класична), узима да су једини фактори криминалитета социјални, а сви остали су споредног значаја. Друштво је то које регулише животне односе појединаца, оно може својом интервенцијом да утиче на развој криминалитета било на тај начин што ће створити такво законОдавство које ће нивелирати класне и друштвене разлике између индивидуа, на тај начин, што ће извршити праведнију и целисходнију расподелу економских добара између друштвених јединки, него што је то у датом моменту друштвеног развића. Дакле узроци криминалитету леже у друштвеном организму а никако у организму индивидуе, која је продукат друштвене средине, те је нелогично да резултат делања једног организма лежи у самом резултату, већ је логичније да он лежи у самом организму, јер је индивидуа продукат друштва па према томе у њој не може да лежи узрок једне друштвене појавв