Бранич

УЛОГА З^СТАРЕЛОСТИ КОД ПРИБАВЉАЊА И ГУБИТКА ПРАВА итд. 273

Пример : У продужењу првог примера. Ако тужилац докаже право* својине на спорвом добру (тапијом), али му тужени истгкне дугогодишњу државину (24 године), ипак ће тужилац бити одбијен од тужбеиог захтева. Овде ое има применити одредба § 930 а у вези § 223 срп. гр. зак. Тужени је застарелошћу стекао право' својине. Управо, тужилац је протеком времена изпубио право својине на спорном добру, будући, да ј;е тужени истакао застарелост. Довољна је дугодишња државина, пошто се савесност претпоставља, а доказивање законског основа није потребно. У овоме смислу имамо и одлуку Опште седнице Касационог ауда у Београду бр. 11072 од 1931 године. У овом спору, тужилац се одби.ја од полагања права својине на спорном добру. Тужек« и даље остаје на овоме. Али, ако такав држалац жели да му се право- својине призна и према трећим лицима, то јест, да се то његово^ право уведе и у .јавне књиге, онда ће бити дужан да докаже пуноважан одржај. Изречена пресуда веже само њега и тужиоца Ово гледиште није опште примљено. Једни налазе, да уопште одредба § 930 -а срп. гр. зак. не може да се примеви на својину, будући да је 'Својина незастариво право. 5 ) Други пак веле, да се ипак таквом држаоцу може са успехом истаћи приговор о манљивости државине. Најзад, трећи налазе, да се за примену § 930-а срп. гр. зак. тражи само протек времена а не и државина од двадесет и четири године. Ми се највише приближавамо оеом трећем гледишту, али кас дели налажење нгто сматрамо, да држалац мора за успех свога приговора о застарелости према појављевом власнику доказати свој|у непрекидну законом тражеву државину. На ово нас упућу.је законодавац, који вели, да власиик добра ако^ за двадесет и четири године ништа не чини противу туђег присвајања:, право му застарева. Значи, потребно је да се на еупрот веупотреби од стран^ своуинара стави туђе присвајање — држање спорне земље. Пре момента тога присва.јања од стране држаоца не може се ни узети, да је влаовик пропустио да се противи туђем присвајању, јер га није н1и било». Али с друге стране, по протеку потребног вр-емена за застареитост без Ередиости је, ако појављени власник докаже манљивост државине тужемога или немање заковског о1сно1ва, јер се овај користи чињеницом, да власник ништа није предузео за дужи низ година! да га спречи у присвајању његовог добра. А осим тога, кад законодавац дозвољава, да и поред власника неко други његово добро присваја и овај ништа противу тог присвајања не чини, зар се из тога ве да закључити, да т у ђ е п р и с в а ј ањ е, поред весумњивот власника, може бити махсм против закона. СматрамО', да овамо треба тумачти § 930-а срп. гр. зак. којкм се може -користити сваки држалац. Другајачија је ситуација ако ое држалац жели да користи одржајем. бнда само заковска и савесна државива може о!двести времевом својини. У случају пак § 930-а, срп. гр. зак. протеко»м времева, ве противљењем од

5 ) Др. Лазп Марковић, Грађанско право стр. 435.