Бранич
ПЕТА РЕДОВНА ГЛАВНА СКУПШТИНА САВЕЗА АДВ. КОМОРА 287
Сада постоји у Министарству правде нацрт по коме је ,-стављено: У Тар. Бр. 1. лимит највише динара 200.У Тар. Бр. 2. награда се снижава, а до 1000.— дин. остаје 5%. Преко! 1.000.— до 2 000.— дин. 2%, по комп. нацрту 3%. Преко^ 2.000.— до 30.000.— дин. 1%, раније 2%. Преко 30.000.— дин. до 50.000.— дин. У 2 %, раније 1 %. Преко 50.000.— до 100.000.— дин. 2%, раније 4%. Преко 100.000.— дин. 1%, рамије 2%, али никад више од укупно 1.000.— дин., који хонорар адво-кат прима код тужбеног захтева од 450.000.— дин. У Тар. бр. 3. адвокатски се хонорар пење на двоструки износ из Тар. Бр. 2., и то за спорне расправе, призивни и ревизиски поступак, док је у компромисном предлогу предвиђени хонорар за призивни и ревизиоки поатупак био троструки и четвороструки, као! што је то предвиђено у аустријској тарифи, која је служила нашем нацрту за узор. У осталим ставовима остало је се при нацрту из фебруара 1935. год. Мишљења сам да је нацрт, како је сада од Министарства правде израђен, неприхватљив с обзиром на сувише ниске ставове. Нарочито је тешко прихватити предвиђену награду за највећи број послова који се крећу између 2.000.— и 30.000.— дин., код којих је послова постигнут пристанак на 1 г /2%, Д'0'К је остао у новом нацрту само на 1 %. Прихватљив је лимит у Тар. Бр. 2., пошто се ради у овом случају о једноставном послу. Прихватљив би био нацрт и у Тар. Бр. 3., што предвиђа и за призивни и ревизиони поступак само двосггруки хонорар, пошто> сам мишљења да је троструки и четвороструки хонорар сувише виеок. У своје време био је предвиђен такође лимит у Тар. Бр. 3., што је сада пало. Према оваквом стању сггвари, с погледом; на ново стање ствари и на тенденцију да нова тарифа не сме да буде виша од ма које сада постојеће тарифе у држави, мишљења сам, да ооу ствар не треба форсирати и да се причека са тим до наше скупштине, што сам изразио и у Министарству правде, па ми изгледа целисходно да са овом стЕари треба застати док се псново не уреди у Министарству. Прим^ећујем још да је Адвокатска комора у Љубљани с обзиром на гласове из Београда, поднела Мини1старс:тв1у| правде једну опширпу претставку 14. маја 1935. год. у којој је још једанпут упоређена далматикОко -словеначка тарифа са тарифом из нанрта од фебруара. Том приликом приложили смо опсежне одговоре колега из Словеније на први нацрт Министарства, а приложили смо извештаје о раду свих судоеа на територији Апелационог суда <у| Љубљани, према којима има од свих парница само 15% контрадикторних пресуда. Према оваквом стању ствари, адвокатска тарифа нема много изгледа да ће се повољно решити.