Бранич

288

„Б Р А Н И Ч"

Ипак за сваки случај, предлажем да се прихвати следећа резолуција: Савез Адвокатских комора Краљевине Југославије на својој Петој редовеој главној скупштини у Сплиту, узевши на знање реферат г. Др. Антона Урбанца, адвоката из Љубљане о новој адвокатској тарифи, тражи да Г. Министар правде изволи без одлагања потписати компромисни нацрт тарифе кода је био двострано, једногласно и коначно утврђен и примљен на конференцији овлашћених делегата Г. Министра правде и Савеза) Адвокатских комора у Минисгарству правде на дан 4. фебруара 1935. год. Скупштина стоји на стаковишту, да је нацрт са лимитом бр. 1. и 2. и са ставовима тарифе бр. 2. веприхватљив, јер би таква тарифа угрожавала опстанак адвокатуре у опште.

Милан Живадиновић, адв. — Београд ЧЛАНСКИ УЛОЗИ И ИЕУРЕДНИ ЧЛАНОВИ КОМОРИИИ ДУЖНИЦИ Право Адвокатске Коморе да од свајих чланова! наплаћује. сталне улоге, односно обавеза адвоката — чланова Коморе да ове улоге плаћају свјој Комори, садржано је у § 43 под г) закона о адвокатима. По истом законском пропиау виаину улога одређује Скупштина Адвокатске Коморе, а начин уплате улога прописан је у Пословнику сваке. Коморе. По1 доношењу Закона о адвокатима, Скупштине свих Адвокатских Комора у земљи, после извршеног конституисања 1929 год. одредиле су висину чланских улога чији је износ варирао с обзиром на број чланова уписаних у именик једне Адвокатске. Коморе. У Коморама са мањим бројем чланова обично! је бивао већи члазски улог, и обрнуто Коморе на чијим територијама је већн број адвоката, по правилу, одређивал!е су виже чланске улоге. Тако су се улози у почетку кретали од 300.— до) 1.440.— дивара годишње. Доцније су улози смањени и сада се крећу од 300.до 480.—• дишра годишње. Чланарина је установљена првенствево! и у првом реду за покриће издатака за правилно функционисање Коморе, а затим и за добротворие сврхе адвокатског сталежа. Осим члаварина,. наше КсЈМОре вемају викаквих других прихода, нити уживају какву маггеријалну помоћ, ма у ком облику, од Државе. Адвокатске организације у другим земљама у Евроии нису у истом положају. У многим државама, нарочито на Западу, адвокатске организације т. зв. барои чине саставни део суда, где имају своје канцеларије и снабдевају се потребвим материјалом из судског економагга. Оне су вајвећим делом ослобођене: и других издатака као на пр. трошкова за плаћање особља, огрев, осветлење и т. д. На овој су бази организовани барои у Франнуској, Италији, Белгији и т. д. Али и у овим земљама, адвокати су обавезни да бароима