Бранич
306
,Б Р А Н И Ч"
ПРИКАЗИ Др. Душан Пеић, врховни државни тужилац при Касационом суду у Београду : Практична примена законика о судском кривичном поступку краљевине Југославије од 16 II 1932 г. (Одговор на 101 питање), страна 53. Београд 1935 г. Цена 15 динара.)* У предговору, објашњавајући због чега је ову књигу написао, аутор вели: Многи наши практичари још увек су у сумњи како треба разумети извесне прописе кривичног поступника. Коментари и систематска дела, ма колико добри, нису се позабавили извесним питањима. То је у пракси дало повода различном тумачењу. Долазило се до решења противних духу закона и интенцији законодавца, а многа су питања остала нерешена, Због тога је, каже писац, ове случајеве свестрано проучио и обрадио у облику питања и одговора, утрошивши на то много времена и труда. На тај начин практичар, који често нема времена да консултује систематска дела, коментаре и збирке, кад му се појави који случај као нејасан, може да нађе у овој књизи „кратак али тачан одговор". У овом циљу (као што смо напред по аутору навели) и у овом облику (питања и одговори) написана ова књига је новост за нас. Ваља због тога: 1) размислити може ли се од издавања оваквих књига очекивати каква било корист за оне којима је намијењена, и према томе да ли их треба уопште издавати. 2) претресати садржину књиге да би се проверило да ли је збиља таква да представља „кратак али тачан одговор на постављена питања", тако да би судија био сигуран да је апсолутно тачно оно што ту нађе. I. На прво питање : да ли се од издавања оваквих књига може очекивати каква корист за правнике практичаре којима је намењена и да ли овакве књиге треба издавати, ми отворено одговарамо одречно. Без обзира да ли је пословима претрпан или не, судију треба свим сретствима упућивати да кад му .је нешто нејасно консултује закон, систематска дела и коментаре. Судија мора да навикне да самостално мисли и да својом главом доноси одлуке. Ова књига чини сасвим обрнуто. Аутор истиче баш као њену врлину да ће судије ослободити од конеултовања дебелих томова систематских дела, управо да им то неће више бити неопходно. Као свештеник у своме требнику, или поштански чиновник у својим лравилницима и упуствима, судија ће у овој књизи наћи одговор на питање које га интересује. Ово је двоструко рђаво. Не интересујући се много да ли је одговор који ; ; је у књизи садржан тачан и зашто је такав, судија ће га кад га већ има спремног при руци, вазда употребити не размишљајући о самом случају, и на основу такв.ог одговора створиће и пустиће у свет једну одлуку под својим потписом, која апсолутно није његова. Осим тога даљим развојем ствари у овом правцу ми би имали једнога дана да се нађемо у присуству две битно различите групе правника: правника који читају, мисле и спремају одговоре на спорна питања, и правника — техничара који ништа од свега тога не раде, који су абдицирали на лично мишљење и примењују одговоре које су они први спремили. То неби најзад ни било велико зло кад би се дала замислити једна збирка која би садржавала сва спорна питања и одговоре на њих. У том би случају извежбаност у решавању ових питања била сувишна за судију. Но таква је збирка немогућа. Ма колико оваквих књига било, увек ће бити још пуно спорних питања ван њих. Та питања имаће ипак да решава судија сам. Научен да му се сервирају готови одговори, њему ће у овим случајевима бити тешко да се снађе. Моћ правилног тумачења законског текста, критичко оцењивање, самостално долажење до закључка, биће код њега умањена и у неку руку отупела. — Због тога није важно да судија добије готове одговоре на спорна питања (то чак уо^ште није важно) већ је важно да се он навикне да сам правилно долази до закључака у спорним питањима, а до тога може доћи ако самостално мисли. Онако исто као што слабим ђацима у средњим школама ништа не помаже збирка решења математичких проблема који се у уџбенику налазе, јер и поред ње остају потпуно невешти у
* Бранич као слободно правничко гласило пушта горњи приказ свога одличног сарадника г. Васиљевића, и ако за њега не преузима одговорност, мада је г. Васиљевић своје гледиште одлично образложио и изложио га у форми хоја је приступачна свима правницима.