Бранич

СУДСКА ПРАКСА

305

као неуспео експерименат за проналажење кривца и то налаже нарочиту обазривост у прописима о примени превентивног лишења слободе окривљенога. Да би заштитила истрагу држава има право да лиши слободе окривљенога; али то право настаје само тако, да сам окривљени својим активним деловањем створи повод основане бојазни да ће он истрагу осујетити или отежати на начин означен у т. 3. § 113. кп. Истина, каткада је циљ истраге већ упропашћен, док се сазна за активно деловање окривљенога — но ова могућност не правда лишење слободе када за то судија није директно и несумњиво овлашћен одн. када за то не постоје јасни, одређени и несумњиви услови. Вишомар Петровић старешина суда у Охриду. ]едан случај иримене Сшечајног закона у иракса. Веровник Д. је тражио отварање стечаја над имовином дужника П., а за доказ о дугу поднео је својеручно писмо дужника П., које је овај пред полициском влашћу за своје признао, а у коме је дужник, признајући дуг, молио повериоца, да га са исплатом дуга причека, јер је и сам дошао у тежак материјални положај тиме што је од повериоца узету робу давао на почек, па ни сам од својих дужника, због наступеле кризе, не може ништа да наплати. Решењем од 13 фебруара 1935 бр. 1158 Окружни суд у Лесковцу је одбио веровника од тражења отварања стечаја над имовином дужника, а као разлог је навео и то, што веровник „није поднео никакав доказ о дугу у смислу § 191 тач. 2 (срп.) грађ. суд. пост., а поднето писмо дужника не преставља такав доказ"; па пошто дужник није признао „да штогод дугује потражиоцу стечаја, а веровник противно у акту тражења није доказао — § 71 стечај. зак., то се онда веровник Д. има одбити од тражења као недоказаног". Као што се види, по нахођењу Окружног суда, за отварање стечаја потребно је, да је обавеза дужникова иошауно и несумњивим доказима утврђена. То што је поверилац поднео писмо дужниково, које је он пред влашћу признао за своје, а којим дужник тражи продужење рока за исплату дуга, — то по мишљењу суда не претставља никакав доказ јер ово писмо није сачињено онако како закчн тражи за постојање облигације у смислу § 191 гр. суд. пост. По том пак законском пропису, ако једно писмено испуњава услове у њему означене, оно би престављало потпун доказ о ономе о чему гласи. А кад поднето писмено није сачињено у смислу § 191 грађ. суд. пост. и не испуњава тамо изложене услове;, оно није „потпун доказ" и суд на основу таквог доказа није могао стечај ни отворити. Једном речи суд налази, да обвеза дужникова мора бити иошауно и несумњиво доказана, па да се стечај може отворити вад дужниковом имовином. Међутим, овакво нахођење суда није на закону основано. Закон је у овом погледу толико категоричан и јасан да не оставља никакве сумње о противном. Другим речима, закон тражи само то да веровник „ вероватним учини да постоји његова тражбина". То значи да закон не прописује да веровник и докаже своју тражбину, а најмање да ову докаже иотиуно и несумњивим доказима, како то Окружни суд у своме решењу наводи. Да се стечај може отворити, довољно је, дакле, толико, да веровник своју тражбину само веровашном учини. Чак шта више, закон не захтева да веровник до велике вероватноће доведе своју тражбину, већ само толико да је ову веровашном учинио. Суд у разлозима напред цитираног решења није ценио да ли је веровник поднетим писмом своју тражбину вероватном учинио, већ да ли је ову потпуно и несумњивим доказима утврдио. И кад је Окружни суд овде одбио молиоца од тражења отварања стечаја и стога, што овај обавезу дужникову није иошиуно доказао, суд је очигледно погрешио. Па не само то. За своје тврђење, да поверилац мора потпуно доказати своју тражбину, па да се стечај може отворити, суд се позива на пропис § 71 стечај. закона. Међутим, баш у том законском пропису за отварање стечаја се тражи да поверилац своју тражбину има само „версватном да учини% а не и да је иотиуно докаже, како то суд у своме решењу тврди. Брашислав Ђелошевип, адвокат из Лесковца