Бранич

ЕВОЛУЦИЈА ОДГОВОРНОСТИ

325

још бити мања кад ваздушни саобраћај буде играо главну улогу, кад ваздушна саобраћајна сретства буду стално летела над нашим главама, баца]ући на нашу планету предмете разне тежине и величине; тада ће „човек улице" о коме Енглези радо говоре, добити споредно место које неће бити опет довољно сигурно. Век жељезнице, аутомобила, авиона, велике индустрије и машинизма, век општег промета и механизације неће сигурно бити век материјалне сигурности; сагласно Ничеовим препорукама ми живимо опасно и све интензивније, као што нам саветује славни претседник Рузвелт. А тада, сасвим природно, лишени материјалне сигурности тежимо све више да постигнемо правну сигурност; пошто смо изложени великом ризику да будемо повређени, будимо, бар сигурни да ћемо добити у случају несреће накнаду, ми сами ако останемо живи код разних несрећа или наши наследници, ако је наша судбина запечаћена. Постоји у нашој души и у нашем бићу, извесан спонтани осећај одбране, осећај инстиктивне реакције: у колико је човек више у опасности, он осећа више потребу да га законодавац и судија што више заштите, потребу да некога означи за одговорног; тако се проширење одговорности појављује као последица несигурности и израз: живети опасно, води несумњиво другом изразу који према првом преставља одговор и санкцију: одговарати за свој рад. Ево првог узрока проширења одговорности, он је социјалне природе но у исто време научне и механичне, а мора се признати да је он изванредно брз и покретљив; он преставља оно што филозофи зову „довољан разлог". Али поред њега и изнад њега постоји у једној узвишеној области, још и један други, икдивидуалноги моралног значења који се јавља као остварење свесних жеља мисаоних и образованих људи. Истина, ја не тврдим да су правници старога века или они из Средњег века-или они из XVIII и прве половине XIX века, били неосетљиви према неправди, према незаслуженој несрећи. На против, старо римско право старало се да осигура социјалну равнотежу, која у самој ствари није ништа друго до људска правда, док су правници из класичног доба прогласили принцип: петшеш 1аес1еге; све те идеје су лепо изнете од стране мога непрежаљеног колеге и пријатеља Раи! НцуеНп-а у његовим разним публикацијама о римском праву, од мога колеге из Нансија г. РеНх-а бепп-а у књизи Ое 1а јизИсе е! (Зи (ЗгоИ: као и од г. Оеог§ез Согш1-а у његовом делу 1/апсЈеп с!гоИ гота1п е! 1е ргођ1ете Нез оп&тез. И у нашој Старој француској говорило се: (Зи1 саззе 1ез уеггеб 1ез рауе, што свакако преставља почетак права и мудрости Да, све ово је тачно али ипак ретко се дешавало да наши претци узму добровољно удела у несрећи ближњег и да осете неопходну потребу да се обезбеди влада делења правде, већ наговештене, и предлагане од стране правника. Познате су речи нашег старог Моп1а1^пе-а који, у својим есејима, констатује да је несрећа једног добит за другог, и који изгледа да је, ма да са разочарањем, философски примао овај природни закон критикујући га строго. У осталом, кад би се догодио какав не-