Бранич

328

„Б Р А Н И Ч*

Најпре, јуриспруденција је врло лако и чак врло радо примала доказ постојања погрешке, она се заиста показала у овом погледу, врло ирилагодљивом. У осталом традиција у овом смислу постоји још од римског права: ш 1е§е адиШа е! си1ра 1еујб31та уеп11, најлакша или најмања погрешка довољна је у области деликата и квази деликата, да наметне обавезу одговорности извршиоца. Дакле, та је традиција била не само одржана,, него и још више развијена како од француске модерне јуриспруденције тако и од белгијске јуриспруденције; две су теорије, нарочито доказ овог развоја: теорија злоупотребе права и оно што ја називам теоријом негативне погрешке. 1. Теорија злоупотребе права, која је врло стара но која се последњих година у већини земаља брзо развијала, проширила је област погрешке сматрајући да вршење једног права није никако несагласно са појмом погрешке и да вршење права на извесан начин, у извесном циљу нарочито у циљу да другом шкоди, преставља цивилни деликт. Римски правници су радо говорили да онај који врши своје право не може да учини погрешку и не може бити ни у ком случају одговоран, то је смисао старе пословице: петшет 1ае<Ш цш јиге зио иШиг, која изгледа да је израз здравог разума но која је у ствари само погрешан закључак, једна нетачност; мора се признати да права која су нам дата од јавних власти нису нам дата да их вршимо по својој вољи, насумце, већ да их вршимо у одређеном циљу; створена од друштва, она имају да испуне и један социјалан задатак, она имају одређену намену,, одређен циљ од кога ми не можемо и не смемо да их одвојимо,Ако их на пр. вршимо само у циљу да другоме шкодимо, ми их заводимо са њиховог пута и тиме стварамо себи кривицу која привлачи нашу одговорност. Није дакле, тачно рећи да смо одговорни само када радимо бесправно; напротив, тачније је рећида смо одговорни и у случају вршења својих права чим их вршимо рђаво, чим их злоупотребљавамо, ми смо одговорни. Другим речима пра^а нам нису дата са гарантијом власти већ без икакве гарантијеУод нас зависи да их употребимо правилно, социјално, законито, то су оруђа са којима је опасно руковати, ми морамо да се управљамо по правилима игре иначе смо криви и. одговорни за штете које би могли проузроковати. Теорија злоупотребе права бива сваког дана све више примењивана; тако се она примењује на власника који из пакости подиже какав висок зид или који прави какав лажан димњак, само да бн заклонио светлост суседовом земљишту, или на онога који подиже на своме земљишту велике грађевине само у циљу да оштети: корпе дирижабала који би узлетали из хангара који се налазе на суседном земљишту, или на несавесног парничара који досађује парничењем своме непријатељу или својој ташти злоупотребљујући тако сутство само ради задовољења своје злобе, или још на повериоца који злоупотребљује срества извршења пописујући ради покрића какве мале тражбине сва добра свога дужника или који би подигао тужбу у неповољном моменту нагонећи тако свога дужника да поднесе биланс и затражи отварање стечаја, ма да би,, да је поверилац причекао мало, дужник поправио своје стање ш