Бранич

ЕВОЛУЦИЈА ОДГОВОРНОСТИ

329

испунио своје обавезе. Сви ови, и многи други, злоупотребљују своје право, они их бар рђаво употребљују и управљају у погрешном правцу; радећи тако сви чине погрешку и за њу су одговорни. Римљани се нису преварили бар они који су на супрот изреци: петгает 1аесШ био јиге иШиг изнели другу изреку: зиттит јиз зитта тшпа, која означава истина у скученој форми — најглобалније, целокупну теорију злоупотребе права која је, као што сам напред нагласио, нова само због великог полета који је постигла у року последњих година и због наклоности како код скорашње јуриспруденције тако и код законодавца; напр. швајцарски грађ. законик прописује, у своме другом члану, да „закон не заштићује злоутребљивано право" а сличне одредбе налазе се и у немачком грађ. законику, у совјетском грађ. законику, у француском и италијанском пројекту облигација, као и у либанском пројекту. Теорија злоупотребе права стекла је дакле право грађанства у јуриспруденцији, законодавству па чак и у доктрини и са њом отвара се огромно поље примени идеје погрешке, која не узмиче више пред постојањем права већ која се на против, слаже са његовим вршењем кад оно пређе у злоупотребу: погрешка у вршењу права постаје и практичан и савремен појам. 2. Сасвим је другачија теорија коју ја називам теоријом негативне погрешке. Све више и више усваја се мишљење да наша одговорност може настати не само као последица активне радње, као напр. кад оборимо једног пешака или кад клеветамо наше ближње, већ исто тако и као последица нерадње, инертности; позитивној грешци треба на супрот ставити и додати негативну грешку која се састоји у уздржавању од делања, од мешања, од иницијативе на које смо обавезни; можемо нанети штету својом нерадњом исто као и радњом, неделањем као и делањем. Члан 1383 Сос1е ст1-а предвиђа то изречно, а јуриспруденција даје што је могуће шире тумачење овој одредби. Она установљава, ствара за извесна лица и предузећа позитивне обавезе према публици, обавезе чије непоштовање преставља погрешку па према томе повлачи одговорност. Тако јуриспруденција тражи да сопственик ствари која може да нанесе штету другоме снадбе ту ствар свима најсавршенијим деловима а по последњим захтевима науке, иначе, ако ствар изађе из моде, сваког часа може да наступи одговорност њеног сопственика. Тешко оном ко није „а 1а ра§е". ,,Наклоност за старинама може да буде за њега кобно: по изразу који је употребио г. РЈегге с1е Нагуеп у одличном чланку који је недавно изашао у Кеуие ј?епега1е сЗез аззигапсез е! без гезропзаМШе, ,,кривје и онај који не иде за прогресом"; напр. Жељезничко друштво које не би снабдело димњаке локомотива са заклонима који купе варнице да би се на тај начин спречили пожари шума које се налазе поред жељезничке пруге, или напр. сопственик какве куће који би употребљавао лифт старог система, који може да проузрокује незгоде, ма да би га могао заменити лифтом сигурније израде; или још напр. — овај случај је из скоре прошлости — сопственик електричног фонографа који онемогућује својим суседима сваки пријем радио емисија, ма да би ову незгоду могао да отклони