Бранич

330

„Б Р А Н И Ч"

тиме што би мотор за вишесмислену струју заменио мотором за једносмислену струју: у овој борби између фонографа и радиа последња реч припашће овом последњем као што је пресудио суд у Арасу 30. I. 1930 г. (О. Н. 1930, р. 148) — са оваквом јуриспруденцијом упадамо у мрежу безбројних обавеза у којима морамо да се лишимо онога најбољег да би дали доказ иницијативе и модернизма; без тога ако причинимо другоме штету одговараћемо због претходне грешке, због грешке пре дела, а која се састоји у нашој љубави према старини. После овога, не може се више рећи да право изостаје; оно следује науку у стопу и исто то захтева од свакога; задржати се у прошлости и не живети са својим временом преставља погрешку: модернизам се уздигао до правне обавезе а мржња према модерном постала је цизилни квази деликт. То је прво срество којим су француска и белгиска јуриспруденција успеле да побољшају положај оштећеног лица, оке примају скоро свуда, са великом лакоћом, постојаше погрешке, осим и изван свих законских прописа па чак и онда када је извршилац убеђен да је потпуно у праву: ово је систем увећавања погрешки који је стзорен од судова а којије врло повољан за оштећеног.

Овом среству треба додати друго које преставља победу технике и које се односи поглавито на доказни систем, или тачније речено на систем претпоставки: јуриспруденција је олакшала терет доказивања који је тешко падао оштећеном, па чак каткада ослобађала га сасвим тога терета, користећи се читавим низом претпоставки. Доказану и стварну погрешку јуриспруденција је заменила са претпостављеном и неизвесном погрешком. Претпоставка је закључак изведен из једне познате чињенице о другој непознатој чињенипи, тај закључак је час дело закона и тада је претпоставка законска, а час судије и тада је претпоставка судијска. 1. Законске су претпоставке многобројне у области одговорности, оне су предвиђене у члановима 1384, 1385 и 1386 Сос!е ст1-а или бар јуриспруденција сматра - а то је спорно, да су оне предвиђене у овим прописима. 2. По речима чл. 1384 одговорни смо за поступке извесних лица: родитељи одговарају за штете коју би причинила њихова малолетна деца која станују код њих; васпитачи и мајстори одговарају за штете коју би проузроковали њихози ученици или шегрти док су под њиховим надзором; газде и властодавци и за штете које би причинили њихова послуга и пуномоћници вршећи новерене им послове. С друге стране а према чл. 1385, сопственик какве животиње који се њом служи за време док је она код њега на употреби одговара за штету коју би животиња, дивља или питома причинила другоме па макар да је она залутала или побегла. Затим по чл. 1386 сопственик зграде одговоран је за штету која би била причињена у случају њеног рушења, у колико је рушење дошло као последица неодржавања зграде или погрешне изградње. Најзад, и ово је од нарочите важности, чу-