Бранич

ЕВОЛУЦИЈА ОДГОВОРНОСТИ

331

вени пропис из става 1. чл. 1384 предвиђа у најопштијим цртама, да свако одговара за ствари које се налазе под његовим старањем. Тако су, одговорност за радње другог лица одговорност за поступке животиња, одговорност за срушену грађевину, одговорност за мртве ствари главне врсте одговорности која наступа лрзо јиге зато што се, мисли јуриспруденција, код васпитача, мајстора, властодавца, сопственика или чувара претпоставља погрешка, а та законска претпоставка је апсолутна бар, она која се односи на чуваре животиња и мртвих ствари; она искључује сваки супротан доказ осим приговора више силе или погрешке оштећеног лица. Напр. чувар каквог пса, који је некога ујео не би могао да доказује да до њега нема кривице; претпоставка је необорива и пада само ако се докаже да је штета проузрокована вишом силом што ће бити врло ретко или, штоје већ више могућно, погрешком самог оштећеног који је напр. дирао или тукао животињу. С обзиром на ово положај оштећеног је врло повољан, довољно је да он докаже да му је штета нанесена од животиње или од ствари или од пуномоћника, а на другој страни, да би се ослободила обавезе, лежи да докаже евентуално постојање више силе, или погрешке оштећеног; у ствари терет доказивања је промењен и терет доказивања лежи сада на туженоме, сопственику, чувару, властодавцу, а не више на оштећеноме, који допустите ми израз „игра насигурно" и добија сигурно. Дакле, прописи који установљавају оее законске претпоставке били су тумачени од стране јуриспруденције врло широкогрудо. Напр. много пута је решено да властодавац одговара за радње пуномоћника и то не само за оне које се састоје у вршењу поверених му послова, него и преко тога, довољно је да је он те радње предузео само при вршењу послова. Напр. путник долазећи доста касно ноћу у хотел, повери свој новац на чување ноћном портиру који пак, одмах побегне са неочекиваним благом; је ли хогелијер одговоран за штету путнику? Могло би се посумњати, пошто ноћни портир није овлашћен да прима од путника новац на чување, т.ј. пошто је он прешао границе свога пуномоћства. Међутим, апелациони суд у Лиону а затим и Касациони суд пресудили су друкчије пошто је ноћни портир делао при вршењу својих послова: путник није дужан да испитује тачне границе овлашћења овог службеника, и привидно овлашћење довољно је да наметне одговорност властодавцу. Ово је један од многобројних случејева при којима се у праву привидност изједначује са стварношћу. Но нарочито пропис из од. 1 чл. 1384 тумачен је од стране француске јуриспруденције са особитом широкогрудошћу: чувар ствари одговара 1рзо шге за штете које би она проузроковала. После живих препирки, које су скоро престале, данас се не прави разлика између покретних и непокретних ствари, ни према важности и величини ствари, ни да ли је ствар опасна или не, па чак ни да ли је у моменту причињене штете ствар била остављена сама себи или је била под управом одговорног лица јер је Касациони суд решио да шофер одговара 1рзо шге, у смислу а1. 1 чл. 1384, за штете причињене колима чак и онда кад се