Бранич

1МШХ1М СК1.МЕК 5ШЕ 1Е0Е

409

права и да субјективности судије дају много већи оквир. Најзад мора се истаћи још и широка слобода судијска при изрицању односно примени т. зв. мера безбедности. VI У овим и сличним установама испољују се битна одступања од начела законитости злочина и казни. Ова се тенденција има поздравити у колико она служи индивидуализирању и крутости правосуђа. С друге пак стране треба се чувати од претеривања у овоме правцу. За грађанску слободу, за правну сигурност у опште, било би веома опасно, кад би дошло до одрицања од законске одређености кривичнога права. Нарочито не можемо се одушевљавати за тенденцију „надзаконских" установа и стања, која се у последње време појављује у немачкој науци. 1 ) У толико мање можемо се одушевљавати за у последње време модерну тенденцију потпуне слободе судијине у тумачењу закона, за стварање некога „слободнога права" не само у оквиру законскога права него и ван њега. 2 ) Одиста је непојмљиво како се може у овој тенденпији гледати неки напредак, јер у ствари она представља назадак, као можда несвесно враћање оном стању самовољности кривичнога правосуђа које је било крајње опасно за грађанску слободу па и за даље развијање културе у опште... Да се не би рђаво разумело изгледа нам целисходно напоменути да се безусловна вредност начела пиПигп сптеп зте 1е§е не тражи у интересу злочинца као таквог. Ми не долазимо у присталице екстремно-детерминистичког схватања у посматрању злочинства, које је схватање, као што је познато, основни принцип позитивистичке школе и чија се девиза, не без разлога, карактерише речима в ^ои1 1е топде ез* соираМе ехсер!е 1е сптте!"; шта више ми остајемо код т. зв. моралне одговорности деликвента, следствено код појма казне, која према својој суштини и у пркос свему остаје одмазда. С пуним правом устаје Кадечка против млитавости кривичнога правосуђа, која се показује у последње време, а чему се узрок има тражити у разним модерним, ултра-хуманитарним правцима, који узимају у обзир само интересе злочинчеве. С пуним правом он захтева у интересу правнога поретка, у добро схваћеном државном интересу, умесну строгост кривичнога правосуђа према злочинцу. 1 ) Али ову строгост треба да предвиди и одреди законодавац; примена њена треба да се оснива на закону а не на судијској самовољи, другим речима она никад не треба да прелази законске границе. VII. Ми се усуђујемо да тврдимо да сви напади против начела пи11ит сптеп зте 1еде имају. свој узрок у политичким разлозима и обзирима. Било би одиста тешко прећи преко изреке Бернерове да би ово начело „само деспотизам био готов да на-

*) Види: 'У/асћш^ег, Бег ићег§е5е{гНсће Ко1з(апс1 пасћ сЗег пеиеб4еп КесМвзргесћип^', Ргапк-Реб^аће I, 495. ") Познато је да правници, који припадају овом „покрету за слободно право" или њему бар близу стоје, траже за судију право и дужност да се, под извесним околностима, не обазире на закон, да би служио само ираву... Ј ) Види Кадеска, Оаз коттепде сЈеи1бсће 5*га{гесћ1, ЈитШсће ВШ1ег, Ј§п§ 1935, ћг. 1.