Бранич

КРИВИЧНОПРАВНА ОДГОВОРНОСТ ОРГАНА итд.

15

последња мера а код појединих спорова је чак и забрањена. Ту се води рачуна — и о странкама. Па се суду препоручује, да овом доказном средству прибегне само онда, ако није дошао до уверења о истинитости или неистинитости чињеница важних за одлучивање, на основу принетих доказних средстава. Дакле, има се обзира према директно заинтересованом лицу у спору а према сведоку правно незаинтересованом лицу — примењују се принудне мере сведочења. Ако се штите приватно правни интереси појединаца кад су они већ једном пред судом, онда нека се штите до краја: да суд извиђа по дужности, да проналази материјалну истину и правда односно правица ће бити задовољена. Овако : постављено је начело располагања странака у грађанским споровима; суд интервенише по дужности само у ретким случајевима (када је у питању управљање парницом, заштита неспособних или правно недовољно обавештених странака); странке су дужне да утврде своје наводе и од једном — скок у провалије јавнога права: треће лице се силом власти нагони да сведочи, вештачи у једном посве приватно правном интересу појединца, кога би се оно само Можда и одрекло, кад би било у положају које од странака. Ако има солидарности у данашњем друштвеном уређењу применимо је свуда. Нека буде законом санкционисана обавеза а не овако узгред за љубав једног приватног интереса, који у основи не мора да буде ни поштен ни добар по средњем схватању доброга у данашњем свету.

Јован Коштуница, судија Окружног суда за град Београд. ВАНСУДСКО ОТКАЗИВАЊЕ ПОРАБНИХ УГОВОРА Наш нови грађански парнични поступак предвиђа специјални поступак код извесних спорова, који проистичу из порабних уговора. Овај је доста брз, упрошћен и строго формалан. То долази отуда, што су порабни уговори данас врло чести и што из њих проистичу разни специјални одношаји које треба пред судовима расправити што је могуће брже. Напомињемо, да закон предвиђа три врсте порабних уговора а то су: закуп, најам и наполицу. По старој терминологији закуп се називао арендом а најам киријом. Нас овде специјално интересује она врста порабних уговора, које закон назива најам. Ова врста уговора односи се на употребу грађевине, специјално станова и локала. Нажалост морамо подвући једну ствар да ми у пракси и даље овакве врсте уговора називамо закуп, место најам, што је погрешно. Према томе треба исправити стару терминологију и место закуподавац писати најмодавац, а место закупопримац најмопримац. Ово напомињем зато, што се ови термини уопште не употребљавају, а треба их одомаћити кад их је законодавац усвојио. Додуше код нас по нашем грађ. закону уговор о најму значи нешто друго и сигурно ће овај термин најам бити употребљен у свом новом значењу и