Бранич

„Б Р А Н И Ч«

буду изнети историске чињенице и разлози разума, да ли треба допустити развод брака! Да би се дошло до одлуке потребно је повести рачуна о природи самога брака и само веровање у његову свету природу диктоваће његову неразрешивост". Остављајући на страну то што један велики део хришћанскога морала (мислимо на морал православне и протестантске цркве) допушта развод брака, ово нам објашњење не изгледа прихватљиво. Брак је једна друштвена институција која, као и све друге друштвене институције, има одређену функцију. Отуда ће он постојати само док буде заиста и вршио ту функцију. Чим то не будеслучај, његово постојање губи свој разлог постојања, па се према томе и његов престанак, т. ј. развод, намеће као неминован. То има да буде једкно мерило при оправдању, па према томе усвајању и обиму установе развода брака. Никаква „веровања у свету природу брака" не могу да имају утицаја на решење овог нитања. Не можемо се више задржавати на појединим случајевима које третира г. КЈрег! у својој књизи. То би прешло обим једнога приказа, и ако би се у погледу њих могло да постави много питања 0 ). Ипак ћемо се задржати, пре него пређемо на приказ

6 ) Да напоменемо само проблем злоупотребе прааа. На реалистичка запажања г. Јо8зегапс1-а (Ое V езргН с1ех с!гоИ$ е1 с(е 1еиг ге1а!т1е, Рапз, 1927), г. Шрег! је покушао, нека нам је допуштен тај израз, без много среће и успеха г , да истави своја идејна, хришћанска схватања (в. Ађиз оа ге1аИуНе с1ез сЈгоИз а ргороз (Је Гоиуга§е с!е М. ЈозбегапсЈ: Ое ГезргИ сЈез сЗгоКк е1 (Зе !еиг ге1а1п11е,. у Ке\'ие сгШ^ие сЈе 1е2151аИоп с!е јипзргидепсе, 1929, р. 33—63). На тврђења г. Јоззегапс1-а: „Право ће уживати заштиту само ако буде вршено сагласно друштвеном интересу. — Право је производ друштва. Сва наша лична овлашћења предпостављају пристанак друштвене заједнице. Појединац, дакле, не може супротставити своја права животним интересима друштва. Отуда, пошто само заједница одређује индивидуална права, она има права и да их ограннчи и укине. Субјективно право данас постојп само у толико у колнко је његово посгојаље од користи по заједницу", тврђења која потпуно одговарају стварности г. Шрег* одговара: „Субјективно право је израз власти поједмнца (човека). Та власт постоји. Она је натерала дужника да се повије пред повериоцем, и било је потребно извући дужника из ропства и тамнпце. Она је натерала несопственика да се повије пред сопствеником, који је суверен на своме земљишту и било је потребно ограничити ову сувереност. Она је натерала ралника да се повије пред послодавцем, и социјално га је законодавство морало узети у заштиту. Га власт долази као последица великог природног закона неједнакости. Они који одричу постојање ове власти, заборављају на божански удео у идеји власти: отшз ро1ез1аб а Оео", да најзад заврши: „Лишити субјекте њихових права, значило би нивелисање друштва и уништитп аристократију која је друштву неопходна". — На оваква тврђења разум престаје даље да врши контролу, јер она прелазе у религију, то ће рећи мистику, а она не може да буде, као што и није, основ друштва, јер смо уверени да је мистицизам Средшега века коначно припао прошлости. Зато се, вероватно, г. Шрег! толико плапш идеје релативитета и совјетског законодавства. ,, У организацнји будућега друштва, делање појединаца, тела без душе, биће друштвено заштићено само у толико у колико оно буде ишло на опште добро, т. ј. у колико оно буде представљало корист за заједницу. Отуда није ни чудно што совјетски грађански законик води само рачуна о делању а не и о души која га инспирише. Права немају више за циљ да осигурају пун развитак људскога бића; шта више људско биће није нисубјект права. Поставши обична машина, оно има само да испуни своју улогу у новој средини. — Сачувајмо наше право западних цивилизованих народа од таквнх материјалистичких концепција." Отров са Истока, у најприкладнијем за нас облику, приближује се неприметно кроз германски идеализам и славенски мистицизам, путем напада на наше стечене појмове личности, аутономије, идентичности духовног и моралног