Бранич

МОРАЛ И ОБЛИГАИИЈЕ

основне концепције г. Н1рег{-а, на питању теорије недостатака воље, управо на питању односа теорије воље (ШШепзШеопе) и теорије изјаве воље (ШШепзегк1агип§б1ћеопе). Г. Шрег^одбацује психолошко објашњење ових појава, објашњење које се заснива на чистом логицизирању. „Теорија недостатака воље оснива се данас на доктрини аутономије воље. Проблем се састоји, по мишљењу класичних правника, у утврђивању степена воље. Између воље која се налази у свести сауговорача и воље која је изражена, постоји и воља слабијега квалитета, чијајеслобода ослабљена под утицајем силе или чија је свесност ослабљена подутицајем заблуде и преваре. Таква је воља довољна да уговор постане, Јер погрешно хотено је ипак хотено и јер воља, макар и мучена и варана, је увек зоља. мада она не мора имати, због ових недостатака, исту правну вредност као и здрава воља. Анализа изјаве даје нам могућности да утврдимо њене недостатке.—Међутим, изгледа врло сумњиво да теорија недостатака воље може добити своје оправдање и осигурати своју примену само на основу психологије анализе". У овом мегоду, т. ј. у погледу ра* нијег психолошког објашњења теорије недостатака воље од стране класичних правника, ми смо потпуно сагласни са г. КЈрегЧ-ом. Међутим, у погледу новог објашњења ових појава, не би се могли сложиги са мишљењем г. ШрегЈ-а. Као и раније изложеним

склопа људског". Очављајући на страну питање релативитета, на које је г. Јозбегапс! дао одговор (Д ргороз Лг 1а гИаЦуИг Јгз ЛгоИз — Кбропзе а ГагНс1е (Зе М Шрег(; у Кеуие сгШ^ие с1е 1е §Ј81аНоп е( с1е јитргисЈепсе, 1929, р. 277—281: Велика Наполеонова кодификаццја представља заиста импозантно и грандиозно дзло, али је она основана на индивидуалистичком схватању које не одговара више нашем савременом друштву: без сумње да је, као што то тражи г. К1рег4, добро остати у вези са традицијом, али неизбежно долази !еднога дана час, када нас сама традиција напушта. Не постоји друштвена заједница која не би била подложна неотклоњивом закону еволуције: Јустинијаново право није што и право дванаест таблица; право двадесетога века не може да буде идентично са правом из почетка деветнаестога века). Да видимо, јер то стоји у тесној вези са основном концепцијом г. КЈрег1-а, колико совјетски грађански законик заиста представља опасност за данашњу културу а нарочито да ли он нема ако не истих а оно бар сличних прописа и дејства као и неки законици данашње западне културе, законици којима својство највећег ступња постигнуте савршености није, до сада, спорио ни г. Шрег{. Задржимо се на чл. 1; „Закон штити приватна права у колико се она не врше супротно њиховој економској и социјалној намени." За њега се тврди да уништава сваку идеју о праву. Међутим ако овај пропис упоредимо са чл. 2 Швајцарског грађанског законика: „Свако је обавезан да савесно врши своја права и да извршује своје обавезе; Закон не штити очигледну злоупотребу права", изгледа да је стварна разпика врло мала. Па ипак нико још није устао против овог прописа. На против, он је унет у све нове пројекте грађанских законика, па и у француско-италијански пројекат облигационог права од 1927 године (в. Непп СарНап!: 1.е сагасИге $оаа1 с1и ргоје1 Јгапсо-ИаИеп Ли Сос1е спИ ШегпаИопа1 с!ез ођН^аИопз е1 с1гз сопггпгз, Кеуие сгШ^ие, 1931, р. 71—82). Пропис совјетског грађанског законика је само последња степеница на једним од лествица по којима друштво иде ка своме савршенству, а на којима је поменути пропис швајцарског грађанског законика претпоследња степеница. По тим степеницама друштво иде полако напред и ништа га неће моћи зауставити. Позивање на институиије из прошлости, позивање на веровање или религиска осећања, неће бити у стању да га скрену са тога пута. Факта ће, као и увек до сада, победити и она ће, а у томе ми налазимо разлог свих могућих приговора овоме напретку, уништити све заблуде које владају у друштву, па према томе и религиске. Истина ће остати победник, а мистицизам ће припасти прошлости.