Бранич

„Б Р А Н И Ч"

појавама, као и многим другим које он третира у својој књизи, г. Шрег! објашњење налази у зависности права од хришћанског морала, у морализацији уговора 7 ). Ми, пак, мислимо да се оправдање теорије недостатака воље, т. ј. оправдање теорије воље или теорије изјаве налази у индивидуалистичком или социјалном гледању на свет, у теорији аутономије воље или у њеном негирању. Полазећи од поставке да је воља појединаца, која је једна чисто субјективна, психолошка појава, извор права, индивидуалистичка школа, а са њом и теорија аутономије воље, морале су признати првенствену важност тој вољи, која нема да води рачуна о другим околностима. Отуда ми налазимо теорију воље примењену у Со(1е ст1-у и најенергичније заступану од француских егзегетичара. Социјална школа, негирајући аутономију воље и сматрајући закон као једини извор права, дала је вољи појединаца ону правну важност коју она има у друштву, т. ј. сматра је као једну од чињеница које су способне да изазову извесно правно дејство. Но да би таква воља била друштвено, правно, релевантна, потребно је да она буде изражена. У овоме се ова школа слаже, у главном са индивидуалистичком школом. Међутим, та изјава воље није само лична ствар онога ко је чини, него она има, и у томе управо и јесте њен правни значај, важности и за друга лица, за друштво. Управо она се због тога и чини. Отуда при решењу питања о превази између изјављене и стварне воље, интерес друштва треба да буде предоминантан, а тај интерес, интерес осигурања правне сигурности и заштите свих осталих појединаца од поступака једног, који чини изјаву, појединца, захтева да се да превага изјави (изјављеној вољи), а не стварној вољи. То је принцип, но исти интерес који је диктовао његово усвајање, налаже, у исти мах, и неопходне изузетке. Друштво заиста мора да заштити како себе тако и остале, треће појединце, од радња лица које би могло да својим делањем доведе овеинтересе у питање. Но с друге стране, оно не сме ни допустити да лице које чини изјаву—буде доведено у незгодан положај радњама других лица или чак и самог друштва, чији би органи, у даном моменту, могли да рђаво схвате општи, друштвени интерес. Отуда, ако се поставља као основни принцип да је изјављена воља правно предоминантна над стварном вољом, тај принцип остаје само дотле док стварне околности буду задовољавале све поставке које су налагале његово усвајање. Чим то не буде било, чине се ограничења и друштво прописује норме по којима ће се, у даном конкретном случају, ова предпоставка имати да одбаци, или боље рећи да обори, т. ј. дасе отклони правно дејство изјављене воље и да се да важност стварној вољи 8 ). На тај начин, можемо ми сматрати једну солуцију моралном или

7 ) Због ограничености простора немогуће нам је да наводимо поједнне пасусе из дела г. КЈрег1-а. Ипак на њих упућујемо: №44—р. 88; №47—р. 92; 49р. 95—96. 8 ) В. у истом смислу и Егаапие1 Ооипо(: 1е рппаре Ле 1'аШопотГе Ле 1а чо1оп1е еп ЛгоИ рпме — СопШћиНоп а 1'е(ис!е сгШ^ие с!е ПпсНуШиаПбте јипШ^ие, РагЈз, 1912, р. 164.