Бранич

МОРАЛ И ОБЛИГАЦИЈЕ 67

не, она се намеће, јер је прилике захтевају, а оне је и оправдавају. Која је основна концепција г. К1рег1-а? — Као што-смо већ рекли, и као што се види из наведених примера, право је, по њему, израз сила које условљавају вољу законодавца, а како је од свих ткх сила најбитнија сила морал, право је условљено моралом, управо оно је или оно треба да буде, у главном, израз морала 9 ). Међутим то није и његова последња мисао. За њега, тај је морал одређен, и то је хришћански морал, који као најбитнија сила одређује садржину права и правних прописа. Тајје морал, дакле, сила која условљава законодавца(№ 15—р. 26). С друге стране г. Шрег! иде и даље. Он одређује и извор и основ свих сила које утичу на стварање права, које управо условљавају право, које се намећу друштву, које управљају друштвом. А тај је извор Бог, јер по г. Шрег1-у — отшз ро{ез1а$ а Оео 10 ). На тај начин, и ако г. Шрег1 не негира постојање других сила осим морала, које би могле да утичу на стварање права, он је ипак присталица монистичке доктрине. Ако све силе, т. ј. сви чиниоци имају један исти извор, и ако у сукобу разних сила увек има да победи једна иста, онда је то, по нашем мишљењу, монистичка доктрина, јер се и појам монистичке доктрине мора схватити, као у осталом и сви други појмови, изузев појма трансформације и еволуције. релативно. Г. Шрег1 на овај начин преноси извор права, детерминацију права, његову садржину, у сферу мистицизма, у сферу априоризма, у руке Бога. На жалост, и ако смо у теориској поставци: монизам, сагласни са г. Шрег!-ом, ми смо далеко од тога да ипемо у произвољност, у фанатизам, у религију. Реалност је јача од свега и она је успела да обори сва фантастична веровања, па ће свакако успети да обори и најраширеније фантастично веровање: религиско веровање у Бога. Чињенице су крајњи и једини узрок свега друштвенога, те се и узрок и праузрок права има тражити у реалности, у реалном животу. Теорије Ои§ш1-а, Магх-а, О&пу-а, Јозбегап(1-а, 1^уу-а, Оешо§ие-а и других великих духова доказ су тога. Неколико објашњења које смо горе изнели (наше гледиште о односу права и чињеница, и о међусобном односу чињеница, изложили смо у раду Кодификација грађанскога права, Правосуђе за 1935), довољни су, мислимо, да укажу на нереалност схватања професора Шрег1-а. Поставивши себи за циљ да утврди основ права и правних прописа "), г. Шрег! је, изгледа, поставио унапред, а рпоп, поставку: ошшз ро1ез!аз а Оео. На жалост, тај метод не би могао да буде прихваћен у модерној науци. Најпре с тога што би то значило искључење сваке научне обраде (данас би земља била још равна, да су сви научници пошли од те поставке), а затим потпуно предавање промисли и си-

9 ) В.: № 1—р. 2—3; № 2-р. 5; № 18-р. 31-32; № 20-р. 34; № 20—р. 34; № 208—р. 435. 10 ) В. Оеог§ев КЈрег!: Абиз ои геШтИ с1ез ЛгоИ& — а ргороб <1е Гоиуга§е с1е М. ЈобзегапЈ: Бе ГебргИ сЈез (ЗгоНз е{ <3е 1еиг ге1аИуНе, у Кеуие сгШ ^ие <3е 1е2181аИоп е! с!е јишргисјепсе, 1929, р, 62. ") В. 1а ге§1е тога1е с1ап$ 1ез ођИ&аИопз сш/ех, 3 <?.(!, Рапз, 1935; >6 1-р. 2.