Бранич

„Б Р А Н И Ч"

лизовања горњих гледишта, такво разликовање имало зацело значаја и по живот, Јер неке од односа који би остали ван круга права не би судија смео да решава чак „ни у име правде", као што би за случајеве који су само слични али не и евидентни, морао да нађе друго правило, док би на прве применио постојеће. — На овај смо начин заокружили дискусију коју смо само били визирали говорећи о Бергбому. — 2. Али не би ли се могло рећи баш и са теориске стране ово: мања или већа евидентност значи само јачу, потенцирану сличност. Не би ли се, дакле, могло резоновати да те вариације идентичности нв претстављају никакву квалитативну разлику већ само разлику квантитативну, те да је отуда произвољно рећи да код „евидентних случајева" има места аналогији, а код сличних да нема. Кад се већ признаје да у пракси не постоје два потпуно идентична случаја, јер су разни узроци који су их детерминисали, није ли тим самим признато да се у праву може радити само о већој или мањој сличности. И не само у домену аналогних случајева, већ и у домену редовне примене закона." 14 ) — 3. Нама горње схватање не би изгледало оправдано ни са једног другог разлога. По свом логичном појму аналогија значи сличност и закључивање по сличвости, од сличног на слично. Како је то општа метода, она се употребљава у свима наукама — њен карактер је универзалан. И при одређивању појма правне или законске аналогије, мора се поћи од тога. Ма колико да су то посебне методе, оне остају само варианте опште методе, која је генус појам свих тих посебних метода. Отуда она сШегепИа зресШса не може ићи дотле да негира генус, добијен генерализирајућом апстракциом. 15 ) Сем ако се није хтело рећи да је то уопштавање погрешно, да аналогија у свима осталим, друштвеним и егзактним, наукама значи једно, а у праву друго! И у место што се аналогији погрешно даје друга садржина правилније би било с!е 1е§е {егепсЈа тражити другу методу. Ое 1е§е {егепсЈа, јер позитивно законодавство признаје аналогију као сретство тумачења. Може се, дакле, рећи да аналогија није подобан метод за правна закључивања, при којем се тражи идентичност а не сличност. Иначе аналогији се не може дати друга садржина. Ова не може бити оно што није. (А никад не може бити поп А.) Ако се, иак, изложеним схватањем, хтела оиравдати и објаснити аналогија, односно доиунити њен досадањи иојам, онда се нема шта приметити. У горњим опсервацијама уочено је сасвим правилно да се аналогиом може доћи и до сасвим погрешних закључака, чије везивање за законодавчеву вољу је чиста хипокризија. То се често пута чини свесно — проналази се сличност тамо где је она илузорна — али често, исто тако, греши се и несве-

м ) Видети овде и уводно предавање Др. Адама Лазаревића, Архив 1934, 1В ) До оваквог се резултата долази ако се пође и од погрешног схватања односа логике и специалних наука, схватања по коме „философија треба да буде основ свију других наука, да им претходи и да пружи свакој од њих њене основне појмове, науку, која ће бити краљица наука (Кбпј^п <3ег \У18беп8сћа{1е). У погледу логике исто и Јерузалем. Г1о нашем уваженом и поштованом професору Живановићу, „философија је само продужење генерализације, синтезе спедиалних наука".