Бранич

80

„Б Р А Н И Ч"

заиста потврђују да је право „нешто најкомпликованије, нешто најмешовитије: то је један највећи спектор боја са нијансама многобројнијим и финијим него што је физички спектар боја". (Перић: Ниансе — преливи — у праву.) У почетку ове дискусије о појму аналогије, речено је да између присталица изложене варианте еволуционистичке школе и аутора који на изложени начин сужавају (законску) односно негирају (правну) аналогију, постоји интимна веза. Шта више изгледа да су теоретичари у питању још консеквентније присталице еволуционистичке школе. Јер док први не одбацују аналогију тамо где је сличност очигледна, ови последњи иду даље и негирају је чак и ту, сматрајући да сличност није довољно оправдање за примену једног правила и тражећи ту слободу за судију. Ако би хтели прецизирати правном терминологијом поменуту разлику, изашло би да су први само присталице слободног тумачења — не тумачења з!пс1о бепзи — док су други присталице слободнога права. 21 ) Крећући се у првој улози судија не престаје бити судија — тумач. Истина он овде не тумачи текст закона него вољу законодавца која га овлашћује само на допуну закона у случају празнина. Прелазећи је пак, постаје судија — законодавац у пуној мери, јер би могао стварати чак и соп!га 1е§ет. По школи слободног права „рећи да је и судијина дужност да иде за једном вољом која је изумрла и чије је време прошло, то значи спречити право у његовој еволуцији, спречити његов напредак и направити од њега једну мумију. 22 ) (Ж. Перић: О улози српске власти по српском законодавству). Или, како каже г. Спасојевић, то значи признати да једно друштво из на пр. 1840 може командовати друштвом из год. 1935. —Дакле, судија слободно тумачећи правом само допуњује законодавца. По школи слободног ирава он га и корегира, што би, у последњој линији водило пуној еманципацији судија од текста, хипотеза коју смо већ били визирали.

21 ) Као што се види ми разликујемо: 1. Тумачење у ужем смислу под којим разумемо логичко кретање у оквиру закона, тражење воље закона. 2. Слободно тумачење под којим разумемо ону делатност судије којом он даиуњава законодавца у случајевима празнина. 3. Слободно стварање које означава најаоследнију варианту теорије еволуционизма и означава стварање правних правила од стране судије према диктату живота, дакле стварање и против закона, односно против оних законских одредаба које су због несавремености изгубиле свој гајзоп сГе!ге. — Слично и Л. Марковић: Грађанско право, Општи део. Ова подела није потпуно логична, јео и тумачење под 2. претпоставља стварање судије. Али ми смо је усвојили да би повукли у терминологији разлику поменуте две варианте школе еволуционистичке. Уосталом неки аутори примећују да и у случају под 2. судија тумачи вољу законодавца, јер је законодавац овластио судију да га допуњује. Гледиште које смо изнели излажући прву варианту поменуте школе. Ми смо на више места у овом раду наводили цитате из расправа г. Перића којима он изванредно и концизно даје карактеристику и школе рационалистичке и школе еволуционистичке. Тако да се може родити код почетника сумња којој школи припада г. Перић. Зато на овом месту да напоменемо да наш уважени г. професор припада школи рационалистичкој, бар у колико је реч о тумачењу текстова. Он је тој школи пружио своја драгоцена размишљања и аргументе .