Бранич

«2

„Б Р А Н И Ч*

ности, јер је „психолошка појава да појединац, остављен без спољњег ослонца, увек види оно чему је склон". 24 ) Истина он би овде имао „спољњег ослонца" у правилу које због сличности примењује. Али ми смо већ неколико пута истакли сву релативност и еластицитет појма сличности. Истина ми верујемо да се тај појам идентитетом интересних положаја новопојављеног случаја и поменутог правила (односно случаја њиме обухваћеним) доводи у границе овог правог домашаја. Ипак навек остаје чињеница да ће судија бити тај, који ће констатовати да ли су два „интересна положаја" идентична или нису. Тако нама изгледа да аналогија „значи такође стварање слично оном стварању које врши законодавац. Али судија је ту ипак везан за закон" (Тасић: Аналогија). С једне стране ока се наслања на писани текст, а с друге неминовно носи улогу судији да сам кроји правну норму. Да ли, пак, делајући овако, судија постаје законодавац или само у потпуности примењује вољу свога послодавца по принципу <3ш тапс1а1 јрзе Јеаззе у!с1е1иг тешко је рећи. Нама изгледа да је тачна она- мисао Хегелова, 23 ) да у последицама наше делатности има навек нечега више од онога што је се хтело. Дакле, баш и да се ради овде о пуномоћију, судија би вршио ехсеззит тапсЗаК. Јер, понављамо још једанпут, „у сваки се наш суд увлаче одлике и мане наше психофизичке организације, тако да су наше констатације, које привидно изгледају чисто објективне, увек лично обојене нашим интересима, нашим жељама и наклоностима." 26 ) Истина поменути ексцес као и свако прекорачење мандата не везује послодавца док га он не ратификује. Али ексцес, коме то својство ништа не смета да се са свом ригурозношћу примени на поданике. 27 )

24 ) Др. Божа С.Марковић: Проблем основа и интерпретације права, Архив 1931. 2о ) Обе мисли Хегелсве које се цитирају у овом раду, наведене су према предавањима г. Сл. Јовановића о историском материализму. 26 ) В. Јерузалем: Увод у филозофију. 27 ) Овде на крају да се зауставимо на једној евентуалној примедби. Да ли се може тврдити да је појам интересии положај један скроз неодређен појам и да је, због тога, цео систем заснован на њему погрешан. У науци се често дешава да се пође од извесних ненаучних појмова, и да отуда, често то дешава да се пође од извесних ненаучних појмова, и да отуда, често падне као погрешна нека система ма како иначе "грандиозна. (В. Б. С. Марковић: Проблем основа и интерпретације права). Да ли је дакле појам „интересни положај" један ненаучан појам? Ми мислимо да, и ако не дефинисан, овај појам није ненаучан. Ми ћемо навести примере, које наводи и г. Тасић, из којих се јасно види шта се подразумева под „интересним положајем". Да ли ће и незаконитој деци бити осигуран ззконски део, кад у закону није ништа казано за њих него само за закониту децу? Пошто закон признаје право наслеђивања и незаконитој деци, изишло би из тога да им признаје и законски део. Али ако се хоће да испита ствар до краја, неће моћи да се мимоиђе једно претходно питање: треба ли и хоћемо ли и ми да заштитимо незакониту децу и према вољи оца, као што заштићујемо законску? Заштитити их што ће им се признати право наслеђивања по закону кад нема тестамента и заштитити их што ће им се дати право у интестатском наслеђу према вољи оца, то су две ствари различите, или бар могу бити и нису евидентне". И г. аутор одобрава став јуриспруденције која даје право наслеђа незаконитој деци и према вољи оца, сматрајући да она врло тачно примењује закон. Сличност се овде дакле није констатовала по речима него по истоветном статусу у коме се деца налазе. — Остаје дакле само да се тај појам дефинише.