Бранич

„Б Р А Н И Ч*

верени и утврђени тако, да претходни поступак, предвиђен у Закону о издавању тапија, не би био потребан. Стварна права трећих лица на дотичним имањима довољно су обезбеђена одредбом чл. 53 Зак. олонвенцији, по коме се, као> што је напред изложено, та права преносе са ликвидираних имања на нова имања, додељена двовласницима на место ликвидираних и њих судске власти по званичној дужности уписују у односне књиге. Стога се, по нахођењу Касационог суда, при издавању тапија, као докумената о сопствености на двовласничким имањима у смислу чл. 46 Закона о конвенцији између наше државе и Краљевине; Бугарске, има поступвти аналого издавању тапија код принудних јавних продаја по § 22 Закона о издавању тапија, т. ј. да судови имају да издаду тапију двовласнику по звзничној дужности, без претходног поступка, прописаног у исто» закону, на основу протокола достављених им од напред поменутих комисија. Што се тиче питања наплате таксе, оно је изрично регулисано у чл. 51: зак. о конвенцији, по коме се и издавање докумената о сопствености ослобођава у обема земљама свих такса и дажбина. На основу изложеног и § 40 Закона о издавању тапија, Касациони суд поистакнутом питању доноси следећу Начелну одлуку: Судови имају по службеној дужности да иристуие раду по протоколима о добровољној размени двовласничких имања измећу двовласнта у смислу чл. 52 Закона о конвенцији између Краљевине Југославије ш Краљевине Бугарске од 27. III 1930 год. (Службене Новине бр. 72—XXVI од 28марта 1930 год.) о ликвидацији двовласних имања и да сопсшвеницима издаду исправе о сопствености—тапије—само на основу тих прошокола, без арешходног иосшуика, прописаног у закону о издавању таиија од 30 маја 1930 год. и без наилаше таксе. Према § 40 Закона о издавању тапија ова је одлука обавезна за судовеЈедан примерак ове одлуке послати Господину Министру правде а препис исте доставити Управи Државне штампарије ради штампања у Службеним новинама. Увести у књигу „Начелних Одлука". Из Опште седнице Касационог суда 11 јануара 1936 године Рос—2|35 у Београду. Тих. М. Ивановић, секретар Касационог суда у Београду. Право уживања удове у задрузи одређује се по прописима §§ 414 и 415 грађ. зак. а не ирема пропису § 523 грађ. зак. — (Пресуда Касационог суда у Београду од 3 септембра 1935 год. Рев. 1118-1-35). У правној ствари тужиље Н. Ј. противу туженика С. Ј. због признања права 1 . на деобу због удовичког уживања, — Окружни суд у Крагујевцу пресудом својом 27 новембра 1934 год. досудио је тужиљи право уживања на четвртину покретне и непокретне имовине описане у тужби, са разлога: Тужитељица тврди да је њен пок. муж Миљко живео у задрузи са својим' братом туженим Славком, те после смрти њеног мужа да је оставио једино њу тужитељицу као закониту своју жену и то без порода. Тврди на даље тужитељица да јој припада на целокупну имовину пок. М. удовичко уживање (§ 412 гр. зак.) па како јој тужени ускраћује уживање на половини целокупног имања а истерао је из куће то у смислу § 414 гр. зак. предлаже као у тужби. Тужени признаје да је тужитељица жена пок. М. који је живео у задрузи: са туженим и у тој задрузи и умро, но тврди да је тужитељичин муж иза својесмрти у задрузи оставио тужитељицу као удову и сина В. Тврди тужени да је В. син тужиљин умро након смрти свога оца М. и то у задрузи са туженим. Услед тога признаје да би тужитељици на уживање ■ имала. припасти једна половина имања пок. јој мужа М. односно једна четвртина свеукупног имања док друга четвртина да је припала сину тужиље Војиславу, који је живео заједно у задрузи са туженим и у тој задрузи умро, па је његов део имовине наследио тужени, а на које наследство има прече право него тужитељица — § 528 гр. зак. Противи се да тужитељица одели и једну четвртину имања ради удовичког уживања, јер је она по смрти мужа јој Миљка задружну кућу напустила и до сада живела у дивљем браку са неколико других људи, па се и данас у задружној кући не налази. Услед овако изложеног чињеничког стања које су обе парничне странке признале истинитима а тужени није пружио никаква.