Бранич

СУДСКА ПРАКСА

85

Законом о конвенцији између Краљевине Југославије и Краљевине Бугарске о ликвидацији двовласних имања од 27. III, 1923 год. предвиђена је, поред осталог и ликвидација посретством комисија—чл. 7. У том циљу закон предвиђа образовање посебних и мешовитих реонских комисија — чл. 9 и П.Према чл. 22 истог закона посебне реонске комисије, свака за свој реон, имају да прикупе потребне податке, како за своје двовласнике и њихова двовласна имања, тако и за двовласнике суседне државе и њихова двовласна имања. Ради извршења овога посла, двовласници су дјжни да поднесу својим општинским властима у три равногласна примерка декларације о својим имањима с оне стране границе. По чл. 23 истог закона кад општинсге власти прикупе све декларације, оне ће сва три примерка доставити општинама суседне државе у чијем се атару налазе та двовласна имања. Ове пак општине имају те декларације да проконтролишу у погледу тачности података а затим да их предаду надлежнкм властима ради провере ипотврде података, односеНа се на оптерећења на појединим имањима (стварнаправа и дугујући порез). Посебне реонске комисије истог реона из обе државе сачињавају мешовиту реонску комнсију за ликвидацију двовласних имања на подручју свога реона—чл. 11 Закона. Узимајући претходно у рад оне добровољне споразуме о ликвидацији двовласних имања, који нису окончани пред судским властима, мешовите комисије проверавају правне доказе о праву сопствености на имањима означеним у протоколарним изјавама двовласника — чл. 34 Закона. Своја пак решења о начину ликвидирања сваког двовласног имања, мешовите реонске комисије уписују у своје протоколе, у којима се свако размењено имање мора подробно -описати у погледу места, врсте, величине и сусетства — чл. 37 Закона. Своје протоколе мешовите реонске комисије по завршеном раду, достављају Централној мешовитој комисији, која при решавању појединих спорних питања, која би се појавила у мешовитим реонским комисијама, као и евентуалних жалба двовласника.може да врши и извиђања на самомтерену с једне или с друге стране гра•нице. При том она може да измени или да одобри решење мешовите реонске комисије — чл. 47 Закона о конвенцији. По чл. 46 пом, закона Централна мешовита комисија после завршеног посла доставља све протоколе респективним владама, које их упућују надлежним судовима ради издавања двовласницима докумената о сопствености а по чл. 52 истог закона протоколи мешовитих реонских комисија и Централне мешовите комисије, који садрже коначне одлуке, служе као правни основ за обе државе за издавање двовласницима докумената о праву сопствености, сходно унутрашњем законодавству сваке државе. Сва стварна права која постоје на појединим ликвидираним имањима, преносе се на нова имања, која буду додељена двовласницима, на место ликвидираних. Надлежне судске власти по званичној дужности уписујута стварна права у односне књиге. По § 1 Закона о издавању тапија на подручју Касационог суда у Београду и Великог суда у Подгорици од 30 маја 1931 год. интересовано лице, које жели да добије тапију од свога имања, мора претходно поднети општинском суду молбу за убаштињење, уз коју има да приложи доказ о основу сопствености и копнју катастарског плана. После тога код општинског суда се обавља нарочити поступак. Наиме, пошто општински суд исиита поднете доказе и учини потребне извиђаје ако нађе да нема сметњи за издавање тапије, одређује рочиште ради утвђивања граница, на које позива и суседе—§§ 4—6 Закона о издавању тапија. Тек после овога, ако општински суд потврди тапију, шаље предмет надлежном суду на потврд󗧧 9—18 пом. закона На случај пак принудае јавне продаје, кад извршна власт достави суду извештај да је јавна продаја извршена и оснажена, суд, и без молбе, по званичној дужности издаје купцу тапију — 22 Закона о издавању тапија. Као што се из односних законских прописа види, циљ је овоме претходном поступку, да се провере докази о својини убаштињача, утврде границе има•н>а и обезбеде евентуална права трећег лица на имању, које је обухваћено тапијом. Код принудних јавних продаја, разумљиво је, да тај претходни поступак није нужан, пошто власт, која врши продају имања, има приликом пописа истог да провери и утврди све оне податке, који су потребни за издавање тапија. При издавању тапија на двовласничка имања у смислу напред поменутог закона о конвенцији између наше државе и Краљевине Бугарске, утврђивање свих података, потребних за издавање тапија, као што су: докази о својини, мере и границе имања, и евентуална права трећег лица, врши се од стране комисија (посебних, мешовитих и Централне мешовите комисије) чији су чланови државни ор^анв што се може сматрати као гаранција, да ће сви ти податци бити тачно про-