Бранич

,Б Р А Н И Ч"

онда би он свакако и овај случај унео у законски текст, као што је урадио с® осталим случајевима*. Тужеников призив Београдски апелациони суд није уважио, већ је пресудом својом Г1л. бр. 182/34 потврдио пресуду Окружног Суда. По образложењу Апелационог суда „мираз се даје ради лакшег живљења у браку — § 760 Г. 3. а чим брачна заједница фактички не постоји већ сваки супружник води засебно кућанство, то више нема ви разлога да мираз остаје код мужа да он исги ужнва — § 417 Г. 3.". Ова је пресуда постала извршна. Судска пракса у овом погледу није била увек иста. Урошевић у свом коментару уз § 766 Г. 3. дели гледиште: „да муж има права уживати мираз и за време трајања брачне парнице". Законске изразе из § /66 г. Урошевићу би дали за право, али свака друга законска интерпретација изузев чисто граматичке далат би за право противном гледишту, по којему се мираз има жени вратити чнм брачна заједница фактички престане. Тешкоће се јављају тек онда, кад се брачна зајелница послеједног или више брачних прекида опет успоставља, што се по данашњим схватањима и обичајима често дешава. Д-р. Радоје Вукчевић„ адвокат. Начелна одлука оаште седнице Касационог суда у Београду о постужу за издавање шапија на двовласничка имања у смислу Закона о Конвенцији између Краљевине Југославије и Краљевине Бугарске о ликвидацији двовласничких имања, од 27. 111. 1930 год. Срески суд у Кривој Паланци по бр. 181/34 од 9 јула 1935 год. упутио је Министарству Правде акт следеће садржине: .Кривопаланачка реонска комисија за ликвидацију двовласничких имања актом својим од 11. I. 1931 год. бр. 283 а сходно решењу Централне мешовите комисије од 27. X. 1930 г. Ц. бр. 26 доставила је бившем Кумановском првостепеном суду 66 протокола Кривопаланачке мешовите реонске комисије с молбом на даљу надлежност у смислу чл. 46 Закона о Конвенцији између Краљевине Југославије и Краљевине Бугарске о ликвидацији двовласничких имања од 27 марта1930 год. (Службене Новине бр. 72—XXVI од 29 марта 1930 год.ј, а које је протоколе Кумановски Првостепени суд предао овом суду као надлежном, прнликом^ његовог образовања у новембру месецу 1934 год. По чл. 46 пом. закона предвиђено је, да се протоколи комисије достављају надлежним судовима ради издавања двовласницима докумената о сопствености а по чл. 52 пом. закона ти и такви протоколи служе као правни основ за издавање двовласнииима докумената о праву сопствености а сходно унутрашњем законодавству сваке државе, и то све без наплате икакве таксе по чл. 51 пом. Конвенције. Како су ови протоколи достављени овом суду у даљи рад, то срески суд у Кривој Паланци има част умолити Министарство за објашњење и упутство по следећем: Да ли ће овај суд по службеној дужности приступити раду по овим протоколима о добровољној размени двовласних имања између двовласника и сопственицима издати исправе о сопствености—тапије— само на основу ових протокола без икаквог другог рада и без наплате икакве таксе, или ће суд чекатв да се сами сопственици-двовласници јаве суду и затраже издавање исправе-тапије на имањима, која су путем куповине или разменом са двовласницима бугарским прибавили у својину а на основу ових протокола. односно, да ли суд мора у овим и оваквим случајевима спровести цео поступак око издавања тапије којн је предвиђен за убаштињење по закону о тапијама те према томе извршити све претходне радње код општинских судова па тек онда код овога суда поднети на потврду или се овде ослобођавају сопственици тога поступка и уживају бенефицију да се могу убаштинити само или искључиво по протоколима по размени и куповини као двовласници, пред комисијама за ликвидацију двовласничких добара". Господин Министар правде писмом својим од 10. IX. 1935 год. бр. 72261 достављајући предње питање среског суда тражио је, да Касациони суд у сми#лу § 40 Закона о издавању тапија донесе по истом своју начелну одлуку. По овом тражењу Касациони суд у данашњој својој општој седници проучио је поменута питања па је нашао: