Бранич

СУДСКА ПРАКСА

хазао своје тужбено тражење. Тужена у смислу прописа § 345 грађ. суд. пост. <била је дужна дапо пријему решеља о узабрањеној суми примања које је код ње имао дужник тужиоца, Милошевић — одмах извести суд, да ово примање код н>е Милошевић нема ако га стварно није имао. Што се тужена брани да ово иије учинила, зато што није знала — без значаја је, за расправу овога спора, с обзиром на прописе § 14 грађ. зак. Исто тако без утицаја је на начин расправе овога спора и поднета прнзна•ница од стране тужене из које се види да је Милошевићу исплатила узабрањену -суму пре доношсња решења о забрани и то са разлога већ горе изнетих, јер је тужена морала известити суд, да је именованом Милошевићу исплатила дотично примање већ раније и да се исто код ње не налази и кад то није учинила она је самим тим створила за себе обавезу да тужиоцу накнади штету, која је од тога проистекла. Па како је тужилац уз то још и заклетвом потврдио, да је заиста оштећен утуженом сумом и да се од дужника Милошевића и поред покушаја није могао наплатити, то је суд на основу реченога и прописа §§ 31, 800, 818, 819 и 825 грађ. зак. и донео овакву пресуду. По призиву туженика, Окружни Суд за град Београд, пресудом својом од 30 јануара 1935 год. Пл. 285/34, потврдио је горњу пресуду Среског Суда за град Београд, као правилну и на закону основану са разлога изнетих у образло.жењу исте. По ревизији тужене стране, Касациони Суд у Београду, закључком својим од 4 новембра 1935 год. Рев. 773. укинуо је како пресуду Окр. суда за град Бео> град, тако и пресуду Среског Суда за град Београд, са разлога: „Тужена странка у својој ревизији, којом побија пресуду Окружног суда за град Београд од 1 фебруара 1935 год. Пл. 285/34, навела је: да поменуту прелуду побија у целини са следећих разлога: 1) Што је призивни суд погрешно правно схватио пропис § 385 од. II грађ. суд. пост., § 597 т. 4 гр. п.п,, и 2) Што у призивном поступку има тај недостатак, да суд није дозволио извођење оних доказа на које се туженастранка позвала, да докаже неоснованост тужбеног тражења — § 596 т. 2 гр. п.п. Испитујући побијану пресуду у границама ревизиских разлога и предлога§ 598 гр. п.п. Касациони Суд је нашао: Да је правно схватање како призивног тако и првостепеног суда о пропису § 385 од. II грађ. суд. пост. погрешно. Истина је, да је по § 385 грађ. суд. пост. на- лицу код кога се налази дужниково право или имање, а које је узабрањено, дужност да у законском року од 15 дана од дана пријема решења о обезбеђењу јави суду да ли се налази или не налази код њега дужниково узабрањено право или имање и да у случају нејављања суду о томе.стоји у том случају законска претпоставка из овог прописа, да је имање или право код овога лица, у овом конкретном случају код тужене странке. Само што ова законска претпоставка (из § 385 г. с. п.) није необорљива законска претпоставка, како то схватају призивни и првостепени суд, већ је, напротив, оборљива законска претпоставка, услед чега на тужениковој страни, у случају спора за накнаду штете проистичуће из § 385 г. с. п. лежи дужност доказивања о томе, да се право или имање дужниково није налазило код њега—туженика, и ако у року од 15 дана није то суду јавио, те да није могао ни штету тужиоцу причинити. Према § 366 гр. п.п. чињенице које закон претпоставља да постоје не треба доказивати. Али, доказ о противном допуштен је у колико га закон не искључује. Како пропис § 385 г. с. п. не искључује доказивање противно његовој претпоставци из другог (II) одељка — истог закон. прописа, — јер, као што је горе речено, та претпоставка није необорљива, то су и призивни и првостепени суд, услед погрешног правног схватања § 385 г. с. п„ грешили кад нису допуштали извођење доказа понуђених од стране тужене странке, којима је ова ишла на то, да докаже: да се узабрањено дужниково примање није налазило код ње у моменту пријема решења о забрани стављеној на исто примање. Окружни уред за осигурање раднта у сиоровима, иред зборним судовима, свију сшепена не мора бити застуиљен од стране адвокаша. (Закључак Касационог суда у Београду од 21 октобра 1935 год. Рек. 495/1/35). У правној ствари тужилачке стране Окружног уреда за осигурање радника у Београду противу тужене С. П. — због дуга — Окружни суд за град Бео-