Бранич

„БРА-НИЧ*

град закључком својим, од 28 јануара 1935 год. одбацио је тужбу тужилачке стране, са разлога: „Према § 128 гр. п.п. у поступку пред зборним судовима свију степена,.. странке морају бити заступане адвокатом било да се парница води пред већем, било пред судијом појединцем. Према § -131 гр. п.п. још у тужби адвокати изворним пуномоћјем или пуномоћјем у овереном препису морају доказивати да су овлашћени на заступање. Ако то не учине и у року који им остави претседник већа, онда се тужба одбацује. — § 139 гр. п.п. У конкретном случају тужбу није потписао адвокат нити је то учињено у оставлзеном року, те је одлука у диспозитиву оправдана и на закону основана. Навод у поднеску 11 ПО—2368/34/4 од 9-Х-1934 год. да по §§ 138 и 149 зак. о осиг. рад., није потребно заступање адвокатом, када парнице покреће Окружни уред за осиг. рад., лишен је сваког ослонца. Ово зато што према изложенимзаконским прописима није уопште реч, о процесним заступањима већ се у истим говори о заступању Окружног уреда при закључивању правних послова, о примању права и обавеза, у материјалном праву. За такве послове лица тамо означена могу заступати Окружни уред и без нарочитих пуномоћја. У осталом Зако осигурању радника (§ 138 од. II) могао је, с обзиром на раније грађанско процесно законодавство, донети и одредбу, као што је и учинио о заступању и пред судовима и то и даље важи уколико се ова одредба не сукобљава са закоником о судском поступку у грађ. парницама, у коме је пропнсано како се врши заступање странака. У пуној мери одредбе Законика о суд. поступку у грађ. парницама вреде и за Окружни уред за осигур. рад., јер у чл. 8 гр. п.п. са истим није учињен никакав изузетак. Циљ изложених одредаба Законика о суд. поступку у грађ. парницама јесте тај да се из суделовања у процесу искључи лаички елеменат, као и правници, који нису адвокати (изузетак § 129 гр. п.п. баш у интересу самих парничних странака, угледа правосуђа и бржег пословања у судовима. Тамо где се не тражи код суда заступање адвокатом, прописи Зак. о осиг. радника долазе до примене. У чл. 8 гр. п.п. изузетак је учињен само са заступањем Државе, самоуправних тела и других тамо побројаних организација. У ове ни у ком случају не долази, нити може доћи Окружни уред за осиг. радника. Под самоуправним телима из Уводиог закона има се подразумети једино и искључиво самоуправе у управно-политичком смислу (бановине и општине) а ту се у опште Окружни уред за осиг. радника не може убрајати. Окружни уред за осигурање рад. са управнополитичким телима, о којима говори чл. 8 у гр. п.п. нема никакве везе. У осталом Законик о суд. пост. у грађ. парницама је каснији закон од Зак.. о осиг. рад. и овај се има на материју у питању применити, и зато што је он једини меродаван за регулисање ове материје, а у том погледу са Окружним уредом за осиг. радника, није у чл. 8 гр. п.п. учињен никакав изузетак. Оваквим тумачењем чл. 8 гр. п.п. Окружни уред за осиг. рад. не жели се изравнати са бановинама и општинама." По рекурсу тужилачке стране, Апелациони суд у Београду, закључком својим од 23 марта 1935 год. Пл. 271/35. укинуо је закључак Окружног суда са разлога: „Погрешио је Окружни суд што је тужбу Окружног уреда за осигурање радника одбацио зато што иста није потписана од стране адвоката налазећи да: је и уред требао у смислу § 128 гр. п.п. да буде заступљен адзокатом. Ово налажење суда је погрешно зато, што је по § 128 гр. п.п. изрично предвиђено да је заступање ерара и јавних заклада, уређено посебним законом. Па како је Окружни уред за осигурање радника јавна и самоуправна установа и по § 138 и 149 Закона о осигурању радника овлашћена да именује заступнике којима није потребно нарочито пуномоћје за све правне послове, па и пред судом, онда из тога излази да и за заступање Уреда пред судом није потребан адвокат. Прописи овога закона према чл. 8 т. 2 Увод. зак. за гр. п.п. оетају у снази. Па када је то право дато братинским благајницама — нема разлога интерпретацијом закона ту повластицу одузимати Уреду. Према изнетим разлозима Апелациони суд је и донео горњи закључак § 620 и 621 гр. п.п. Апелациони суд у Београду, судско одељење 23 марта 1935 год." По ревизијском рекурсу тужене стране, Касациони суд у Б°ограду, закључком својим од 21 октобра 1935 год. Рек. 495/1, потврдио је закључак Апелационог суда, са разлога: „Неоснован је рекурсни навод заступника тужене стране да је Апелациони суд погрешно протумачио Закон о осиг, радника у погледу претстављања Уреда