Бранич

ПРЕДОСНОВА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

доследно спроведена примена ових одредаба благотворно би утицала на друштвени поредак. У њима је озакоњен добар део т. з. социјалне правде и социјалног права. в) Чини ми се да пропис „Још мање може себи присвојити <обалско араво " (§ 410) припада прилично удаљеној прошлости. г) Као „обалско право", биће да и „ношен од људи" (носиљке) и вожење „са више заарега " (§ 520) припадају историји права (§ 520 историји пољских службености). И ови су прописи мзопачена слика нашег времена. д) Изгледа ми да у исту врсту спада и пропис, по коме закупац има да сноси „обичне поправке зграде за економију ... уколико се ове поправке могу извршити грађом са добра и .службама које је он ао својству добра овлашћен тражити''. <(став други § 1077). Да ли код нас и поред свих спроведених аграрних рефорама још где има таквих заостатака феудалства и •спахијства? ђ) Слично је и са прописом о одговорности за штету „проузроковану опасним својствима" службеника примљеног „без сведоџбе у службу" (§ 1261). И овде се изгубило из вида новије лравило: ,,У сведоџби нису допуштени уписи и напомене, којима -се службенику отежава налазак нове службе" (§ 1127). 6. Налазе се и два невероватна тврђења: по једноме, постоје и (субјективна) „ничија права" (§ 346); по другоме, између позакоњеног детета милошћу владаоца „и сродника позакониоца не настаје однос сродства " (последња реченица § 201). Противно стварности као и прво, ово друго тврђење у очигледној противречности је са двама прописима саме Предоснове. „Однос између предака и њихових потомака као и између самих потомака зове се сродство" (§ 129), и Крвно сродство брачна је сметња ,,без обзира на то, да ли је сродство настало услед брачног или ванбрачног рођења" (§ 120). 7. Предоснова није без иотиуно излишних фикција. а) „Пре него што наследник прихвати заоставштину, сматра се као да је још умрли аоседује" и оставилац и наследиик „сматрају се у односу према трећем као једно лице " (§ 585). б) Фикцијајеи пропис, према коме „Органи изражавају вољу јуристичког лица " (став први § 45). Побуна стварности против те фикције избила је и у самој Предоснови у речима: „У односу према трећим лицима изјава .воље двају чланова сматра се као изјава уараве (став трећи § 60), а управа (задужбина) има „право и дужност... да за њу делује " (став први § 89). Зашто би органи правних лица изражавали „вољу правног лица", кад законски заступници пословно неспособних или пословно ограничених не изражавају вољу заступљеника, него своју зољу, за коју објективно право везује последице у корист и на штету заступљеника. в) Извршилац тестамента конструише се као „ ауномоћник шредбе оставиочеве" (§ 799). г) Није лако утврдити, да ли „сматра се", израз јако оми■љен у Предоснови, означава претпоставку (предмњеву, презумп-