Бранич

СОЦИАЛНА СХВАТАЊА итд. 105

рије, без прошлости, без традиција. Можда ће се, кад то буду имале, окренути у овом погледу Европи. § 6. — Присталице индивидуализма с правом пребацују римском и европском схватању да је оно паганско и нехришћанско. И, заиста, појмови прошлости, историје, традиције, који теже да истакну индивидуалност једног народа, да уздигну његов престиж у човечанству, да створе и појачају дух национализма, нимало нису кадри да обезбеде мир и заснују братство међу народима. Баш напротив, подвлачећи оно што разликује народе једне од других, у место да се истакне оно што им је заједничко, ово схватање развија у њих менталитет охолости, таштине и империализма, што, сасвим природно, изазива борбе и ратове. Римско схватање дели свет на онолико независних и противположних сила колико има народа, а свака од тих сила, услед импулса нераздвојнога од ма какве силе, тежи да се прошири у простору и времену и тиме доводи до сукоба између себе и других сила •истога реда; а отуда непријатељство у место пријатељства, борбе у место мира. Римско схватање је, дакле, један моћни извор егоизма који ставља препреке развићу осећања хришћанскога алтруизма. Идеја породице води истим последицама, мада у мањем оквиру: везујући чланове породице у један исти сноп ({ајзсеаи) да би је-учинила јаком, идеја породичне свезе и солидарности раздваја друштво на један бесконачан број одвојених табора (сашрз), са посебним и егоистичним амбицијама, што, наравно, смета рађању и развијању братскога осећања међу људима. Да бисмо се у то уверили треба, каже се, само бацити поглед на садашње стање у Европи, стање које се одликује националним ривалностима и борбама, анархијом и општом узнемиреношћу, а ова ситуација је једна од гшследица Великога Ратз (1914—18), а он је општа последица кобнога схватања које су Европљани, верии у овом погледу својим претцима, Римљанима, исповедали о породици и друштву. 19 ) Док се, међутим, у схватању које је противио римском и европском, то јест у индивидуалистичком и-демократском схватању у коме се оперише само с појмовима људи и човвчансшва између којих не треба да буде тако штетних посредника као што су породице и народи, налази извор и потстрек братству и општем миру. Не осећајући се само члановима породичних и народних јединица већ једне много пространије целине то јест Човечанства, људи целога света више ће се тада приближити једни другима и биће много солидарнији међу собом него у римском (аристократском) схватању где се то приближавање и та солидарност исцрпљују у породици и народу. § 7. Али на озо се примећује да индивидуалистичка и демократска доктрина има само негативно дејство, наиме то да руши породицу и нацију, где ипак има ако не општега, светскога, алтруизма а оно бар ограниченијега алтруизма, алтруизма породичнога и националнога. Што се, пак, тиче иозитивнога дејства које би се састојало у томе да се ови ограничени алтруизми замене једним свеопштим, универсалним, алтруизмом, ту је инди-

19 ) Вид. и о озоме нашу расправу: 1.е МузИсгзте Аапз 1е ОгоИ с1е зиссеззшп.