Бранич

122

„Б Р А Н И Ч"

на бази објективно-субјективне, тако и на бази чисто објективне теорије. Писац поменутог чланка Др. Кулаш позабавио се је питањем акцесорности саучешћа а поводом публикације наше горње расправе, где је изнео неке мисли општег карактера, које имају важности принципијелног карактера. I). Тако на првом месту Др. Кулаш спори приоритет трипартитном систему велећи да је спорно, да ли је овом систему поставио темељ Др. Т. Живановић, или не. Насупрот да порекло трипартиције лежи у радовима Ломброза, Ферија и њихових школа, нарочито школе антрополошке, позитивне и социолошке у науци кривичног права, са разлога што су ове школе, као и њихови творци Ломброзо, Гарофало и Фери истакли први питање проучавања кривца као учиниоца кривичног дела. Из оваквог гледишта Др. Кулаш изводи да приоритет као и порекло трипартиције не може се приписати радовима Др. Т. Живановића, већ поменутим писцима и школама. Да је овакво гледиште нетачно и да не одговара стварном стању сгвари, ми смо то детаљно утврдили у својој поменутој расправи: Отсек I. глава I. тач. в., као и глава II. в. 1, 2, где смо доказали да су примедбе учињенеод стране Фери-а и Штоса као и проф. Ланце о пореклу трипартиције, неумесне и да је базу трипартиције поставио у својим радовима Др. 'Г. Живановић. Дакде, као што се види, аутор није успео да оспори приоритет трипартиције Др. Т. Живановићу, јер се је позвао на школе и писце (антрополошка, позитивна, Ломброзо, Гарофало, Фери) које се нису бавиле изучавањем кривичног права у правом смислу, већ су се више бавиле социолошким проблемима, а кривично право су свели на једну грану „Криминалне Социологије", сматрајући кривично дело као један „социјалан феномен", док као што знамо, кривично дело се схвата од већине правних писаца као иравнп феномен, а не социјални феномен^ II). Што се пак тиче другог питања, које принципијелно третира Др. Кулаш у поменутој расправи, наиме о схватању кривичног дела, на бази објективно-субјективне теорије, можемо напоменути да је његово схватање исто тако нетачно, а са већ изнетих разлога у нашој горе цитираној расправи, где смо детаљно изложили неконсеквентност у схватању кривичног дела на базиобјективно-субјективне теорије у односу на систем бипартиције (отсек III.). Овде је од важности напоменути да сва новија систематска дела кривично-правне књижевности дефинишу кривично дело на бази објективне теорије, а исто чине и сви послератни кривични законици. Чак шта више и стара систематска дела у својим последњим издањима заступају гледиште објективне теорије о схватању кривичног дела (тако и велика дела Гаро-а 1 ), као> и Видал-Мањола 2 ) у својим последњим издањима заступају објективну теорију о појму кривичног дела. (Према томе тежак је задатак присталица бипартиције са схватањем кривичног дела на' бази објективно-субјективне теорије, да одбране њихово гледи-

*) ОаггаисЈ: ТгаЛе (ћеоп^ие е( ргаНдие (Зи сЈгоК репа1 Јгап^ајз—Рап'5 (. I. V 1913/1924. 2 ) УЈ(1а1-Ма§по1: Соигз сЈе (ЈгоК спгшпе!—Рапз 1935.