Бранич

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕ ПРИРОДЕ САУЧЕШЋА

123

ште, које гледиште не може опстати ни са гледишта (Зе 1е§е 1егепсЈа као ни са гледишта сЈе 1е§е 1а1а, јер се таквим схватањем пада у контрадикцију са самим системом, а позитивна законодавства га систематски напуштају. Тако Др. Кулаш вели; „кривично дело без виности није кривично дело, јер је виност један од конститутивних елемената његових, без кога се оно не да ни замислити". До какве апсурдности може довести овакво схватање кривичног дела види се по томе, што позитивна законодавстваЈ знају за тако зване аревентивне кривце, а то су кривци према којима се примењују мере безбедности и код којих је конститутиван елеменат не виност, већ т. зв. „оиасно стање". Дакле, ови се кривци не кажњавају већ се према њима примењују мере безбедности са разлога што су по друштвени поредак опасни, а не зато што су вини. Према томе када би се усвојило поменуто схватање кривичног дела, по коме је виност конститутивни његов елеменат и без кога ово не постоји, онда би читава група кривичних дела извршена од лица са т. зв. „опасним стањем" била неинкриминисана, дакле не би се узело да постоје кривичнадела, пошто им недостаје виност, пошто су извршиоци њихови само оаасни по друштво, дакле, нису вини. Ово је последица погрешног схватања кривичног дела на бази објективно-субјективне теорије коју заступа Др. Кулаш. Да би био доследан он вели: „ми наиме налазимо, да деловања неурачунљивих лица поприроди саме ствари не могу ни бити кривична и да је такво схватање једна бесмислица". Ов.о гледиште се не може бранити теоријски, а позитивна законодавства квалификују радње извршене од неурачунљивих лица, као противправне, али према лицима, извршиоцима таквих радњи примењују мере безбедности, а не казне, из чега излази да неурачунљива лица могу да проузрокују кривично дело. Илустрације ради навешћемо пример са нужном одбраном. Тако лице А. које је умоболно, напада на лице Б. и лице Б. у одбијању тога напада изврши убиство лица А. У овом конкретном случају према објективно-субјективном схватању кривичнога дела, лице Б. било би кажњено за убиство лицаА., јер у том случају не би постојало кривично дело, т. ј. противправна радња на страни лица А., пошто је неурачунлшво, те ни одбијање напада који није противправан од стране лица Б. не би се могло узети као нужна одбрана, те би лице Б. било кажњено и ако према схватању објективном кривичног дела у овом конкретном случају постоји кривично дело напад нателесни интегритет лица Б. од стране лица А., те и лице Б. је делалс у нужној одбрани и неће бити као такво кажњено. (§ 24. Југ. к. з.). 111). Др. Кулаш замера трипартицији у погледу систематике кривичног права, велећи да је она један минус према систематици коју је дала бипартиција. Ово нахођење не одговара стварном стању ствари. Насупрот, систематика кривичног права коју је дала трипартиција изведена је до крајњих граница могућности и доследно у свима својим консеквенцама, а без контрадикција са системом. Тако трипартиција је систематски поставила положај трима основним кривично-правним појмовима; кривичном делу, кривцу и кривичним санкцијама, одвојивши објективне еле-