Бранич

П24

„Б Р А Н И Ч"

менте од субјективних. Све то није учинила бипартиција, већ је жзвесне кривично-правне појмове ставила изван систематике (кривца). Из таквог стања ствари јасно излази: да ко и летимично прелгледа ма које систематско дело трипартитног система, видеће да је ово тврђење тачно, упоредивши га са ма којим делом из бипартиције, где ће одмах осетити битну разлику у систематици о •којој је реч. Питањем систематике науке кривичног права бавио се је проф. Штос, творац предратног пројекта швајцарског кри.вичног законика, учинивши једну замерку систематици коју је дала трипартиција. На ову замерку дао је одговор Др. Т. Живановић у своме чланку: Кривично-правна систематика, који је •чланак оштампан на крају књиге, од истог писца: Основни про<блеми кривичног права, те читаоца упућујемо на овај чланак који даје одговор на постављено питање систематике науке кривичног права. IV. Погредшо је схватање Др. Кулаша питања проблема саучешћа и његове акцесорности, када вели да усвајањем схватања објективне теорије о појму кривичног дела отпада питање проблема акцесорности саучешћа. Насупрот ми смо доказивали, у нашој цитираној расправи, да проблем акцесорне природе саучешћа не може бити правилно решен у бипартицији, и да је он решљив у трипартицији. Дакле, према томе саучешће као акцесорне природе у трипартитном систему јавља се само као један кривично-правни институт а не проблем, док је саучешће у билартицији проблем, пошто се не може исто схватити без контрадикција са самим системом, па чак се често идентификује са зкривичиим делом да би се избегле контрадикторне и у законодавству неприменљиве идеје код питања каузалитета. Овде је нарочито од важности споменути да смо питање Ф. Буријеве теорије каузалитета нагласили у нашој расправи у основним цртама, а према којој теорији су сви услови узроци, па према томе ова теорија идентификује радње саучешћа са радњама извршења, дакле, према овој теорији саучешће није акцесорне природе, већ •самостално кривично дело. Овакво схватање није примењено у позитивном законодавству пошто ниједан позитивни кривични законик не сматра саучешће као самостално кривично дело, сем норвешког који је усвојио Ф. Буријеву теорију поводећи се за разлозима које је дао његов редактор Гец, а које смо разлоге у нашој цитираној расправи анализирали, налазећи да исти не могу бити усвојени пошто саучешће не може бити кривично дело "Зш §епеп'5. V. Најзад, као што смо видели из горњега, погрешно аутор Др. Кулаш констатује да је § 34 Југ. крив. закона усвојио идеју о саучешћу као самосталном кривичном делу. Ову идеју као што смо видели није усвојио ниједан послератни кривични законик, >као што су пољски, дански и републике Кине, као ни један пројекат кривичних законика, а нарочито пројекат ревизије француског крив. законика. 3 ) Следујући идејама које су опште усвојене у иауци кривичног права, и пројектима послератним и наш кривич-

3 ) I. Ма§по1: Ауап1-ргоје1 <3и г 6у1$ јоп с!и Со<1е репа! (гап^ајз—Рагјз, 1934.