Бранич

,Б Р А Н И Ч"

тиче се тога: да ли наслеђе претставља Ши1изасдшгепсИ, то јест да ли наследник заснива, прихватом (пријамом) наслеђа, једну нову, личну државину, различиту од покојникове, као што се то догађа при почесном (сингуларном) стицању државине, где државина 4гаЛгп$-а не прелази на асарГепз-а већ овај отпочиње своју државину, одвојену и различиту од државине претходника (установа ассеззм роззеззмтз не противречи овом тврђењу и овом правилу); или наследник, у својству универзалнога (општега) правопријамиика, напросто наставља државину с1е сишз-а тако да би наследникова државина имала исти правни карактер који и државина с1е сишз-а ? Питање је важно нарочито с обзиром на одржај. Ако претпоставимо да је покојникова државина била лишена основа (Ши1из, ш$1а саиза 1гас1Шош5), што је случај са незаконито стеченом државином (VI, с1ат, ргесапо, нађена ствар, или ствар узета у посед услед заблуде), државина која је била позната у Римском Праву као уШоза роззеззш (манљива државина) 2 ), тада наследник, и поред своје евентуалне савесности фопа ЈШез), никада неће стећи ствар одржајем, ако је његова државина само наставак и продужење државине де сишз-а, претпостављајући, наравно, да је у питању законодавство у коме је одржај искључен за случај да се државина не оснива на Шз1а саиза ^гасИИошз. 8 ) Проблем би морао бити проширен и на допа и та1а ЈШез. Ако наследник само продужава државину Ае сшиз-а, онда би његова лична савесност била без важности, једино би био важан квалитет (Је сшиз-ове државине: ако је овај био савестан, и наследник би морао бити сматран таквим, чак и ако, у истини, то не би био, док би, ако је пе сишз био несавестан, наследник морао, напротив, бити сматран за несавесног држаоца, мада би, можда, био лично савестан. Али, као што ћемо то доцније видети, законодавства која усвајају доктрину продужења покојникове правне индивидуалности кроз личност наследникову ипак нису отишла до те, ма да логичне, крајности доктрине. § 3. — Идеја да наследник продужује Ае сишз-ову личност долази нам из Римскога Права, стим да се не чини никаква разлика између разних врста нвследника, и та идеја врло је јасно испољена још од појаве Закона XII Таблица. Наводимо у ту сврху ове формуле 4 ): „Негез е! (Јећтсћдз ипа еасЈет^ие регзопа еззе т-

2 ) пег јећ1егћа}1е ВезНг: § 858 Немачкога Грађанскога Законика. 3 ) Ово разликовање има такође важности у законодавствима која, мада признају и одржај без основа (и без савесности), предвиђају ипак, такође, и одржај заснован на шз1а саиза иа&Шотз (и допа {Шез), али се задовољавају, у овом последњем случају, много краћим одржајем но у првом случају. В. овде чланове 2262. и 2265 Францускога Грађанскога Законика, као и §§ 1460, 1461 и 1477 Грађанскога Законика Аустрискога. *) Вг. Каг1 ба1ко\узкЈ, 1ећг\тсћ Лег 1п$Шипопеп ипс! с!ег СезсћпМе с!ез Кдт1зсћеп Рта1гесћ1з. Аи{!а§е 9, 1.е1рг1д 1907 (стр. 484 и 486 српскога издања, 1494, Београд); Р. Р. Ојгагс), Мапие1 еИтепШге Ае Огоп готат, 7-е есШшп, РагЈб, 1924. р. 938; А. СоНп е( Н. СарЛапЈ, Соигз ИетепШге Ае ВгоН СМ1 РгапчаГз, 1. III, 4-е ес!., Рапз 1925, р. 586; М. Р1ап!о1 е( О. Н1рег1; ТгаИе ИетепШге Ае ОгоИ ст1, т. III, 9-е е<Ј., 1924, Рапб, р. 425 е( 426; I,. Јоизегапс! Соигз с1е ОгоИ ст1 розНН Ргапда1$,А. III, 2-е ес!., Рагјз. 1932, р. 526 а 528. В., такође, о овом питању: НисЈорћ 8оћт, 1пзШиИопеп, СезсМсМе ипс1 8гз1ет с1ез Кдткћеп РгШгесМз, 17 Аи{1а§е, Мипсћеп ипс! Шрг^, 1924, 5. 616, 617, 562, 563.