Бранич

СОЦИАЛНА СХВАТАЊА итд.

4еШ§ип1иг", „Негез е! ћегесШаз 1ате1з1 биа$ арреНаИопез геарјип!, упЈиз регзопае ујсе {ип§ип1иг" (Јауо1. I. 22. О. с1е изигр 41. 3.), ,,N03105 У1<3е4иг 1е§ј1зиз ипага еззе регзопат ћегесНз е! еЈиз ^иГ 1П еит 1гапзтИШ ћегесН{а1ет" (ИоуеПа 48). Овде се, наравно, не говори о физичкој личности покојниковој, јер је она, природно, различита од наследникове и, пошто је ње нестало смрћу 4е/ипсШз-а, она се не може ни продужити кроз наследникову физичку личност. Ту је реч искључиво о аравној личности покојника, јер њу наставља наследник: у иравном смислу речи, покојник и наследник чине једну и исту личност, један и исти индивидуалитет. Ако је покојник умро физички, он то није иравно; у овом последњем смислу, он и даљеживиу наследниковој личности; правно, наследник је еам покојник, он, у начелу, улази у све покојникове правне односе; субјекат тих односа продужује се у наследникојвој личности. Који је разлог оваквом схватању? Објашњења су различита, а једно је од њих правно. Како су, некада у Римском Праву, дужникове обавезе, биле личне и непреносиве, то би повериоци, у случају његове смрти, остали неисплаћени да није изнађена(туеп^ее) идеја идентичности наследникове правне личности са правном личношћу пе сшиз-а: тако је и наследник постајао дужник као и овај последњи. Иста мисао је примењена и на покојникове тражбине које су, такође, у ранијем Римском Праву, биле личне и непреносиве. 5 ) Али је без сумње било и религиозних 6 ) или етичких разлога и, међу последњима, свакако и следећи. 7 ) Позната је карактеристична црта римског народа: он се одликовао вољом и жељом за експансијом и господарењем. У осталом, о овој амбицији су сви народи дали доказа, више или мање, у току историје, али Римљани у том погледу заузимају, изгледа, засебно место у целом Старом Веку. Друштво, пак, које је само један састав (сотрозе) породица, може бити енажно само под условом да и породица буде јака и добро организована. Оно што су ћелије за један физички организам то су породице за друштво: породице су ћелије социалнога организма, и како снага ■сваког организма зависи од снаге ћелија, то је исто случај и са друштвом у односу на породице. А најсигурнији знак снаге једне породице то је њена трајност. Трајати то значи бити јак, а бити јак то значи трајати. Јаке су породице оне које трају, оне пот-сећају на старе храстове који се одупиру олујама, на гранитне стене које не могу начети ни киша ни снег. А ако су делови, породице, снажне, то ће бити и збир тих делова, овде народ, снажан. Да би пак породица била јака, треба да њени чланови при■помогну том јачању жртвовањем, одрицањем своје личности у корист породице: њихова индивидуалност мора у њу да се стопи и ишчезне, да би оставила само породицу која ће, постајући на

5 ) Тћ. Сиц. 1п$ШаИоп8 јигпНдиез Дез 1?отшп$, 1.1, р. 548; I. II, р. 630 и след. 6 ) Ми овде мислимо на веровање у постојање душа ( тапез ) предака: наследници их нису могли демантовати већ су морали да поштују њихову вољу. А СоНп е! Н. СарНап!, ор. сН., 1. III, р. 585 еЈ 586; М. Р1апЈо1 е4 О. ^јрег1, ор. сИ„ 1. III, р. 526.