Бранич

100

„Б Р А Н И Ч*

тај начин једна апстракција, једна идеја, живети кроз све векове. Генерације ће се рађати и умирати, породица ће остати. Имовина породице неће припадати њеним члановима већ тој апстракцији, тој идеји: она ће, породица, бити титулар и субјекат имовине, док ће чланови породице бити само плодоуживаоци. Ту нема преноса имовине наслеђем, стога што титулар права, то јест породица, не умире, она је вечита: онога ко је титулар права, породице, никада не нестаје, а они којих нестаје једних за другима то јест чланови породице нису титулари права. На тај начин, по овом схватању, онај који се зове наследником, то у суштини није: он не може наследити, јер да би се наследило, треба да постоји Ае сишз а Ле сшиз-а нема, пошто, као што смо видели, породица не умире; чланови који претходе тобожњем наследнику нису били сопственици дотичних добара, та добра нису била њихова већ породична; онај који се назива наследником само је један беочуг у ланцу плодоуживалачких покољења. Из тога излази да наследник никад није могао имати своју државину, државину индивидуалну и сопствену (тс!шс1ие11е е! зресГеИе) различиту од државине ранијих чланова: његово правно стање једнако је њиховом или, боље, ни он, као ни они, није имао никакву државину, јер плодоуживалац није држалац (у смислу немачке речи ЕЈ^епђезИг, француска терминологија нема овде„ колико нам је познато, одговарајући израз). Држалац је породица, нешто духовно, једна идеја: а породица је увек ту, увек иста, то јест правни положај њених добара не мења се, ништа се не мења, све остаје како је било, све траје. Овакво схватање, појимање породице, развијано нарочито кроз Средњи Век, које је отстрањивало сваку идеју наслеђа, деобе и имовинскога располагања, довело је до очувања породичних добара, до материалне моћи породице која јој је и омогућила да изврши улогу чврсте друштвене ћелије. На тај начин је аристократија (са својом установом мајората или сениорати) могла да очува своју снагу кроз векове и да учини услуге народу и Држави . 8 ) Исто схватање владало је и код Словена, чак и изван аристократије, у народној маси, а код Јужних Словена (изузев Словенце) оно још и данас влада: у њих још увек постоји једна установа својствена тој грани словенске расе која се зове породична заједница или задруга, 9 ) установа у којој се једино породица, прожимајући своје чланове, појављује у односима са трећим лицима, као целина, недељива колективост: у њој се личиост чланова задруге потпуно губи.Југословенска задруга је

8 ) Ова материјална моћ аристократских породица давала им је могућности да се боре н ограничавају свемоћ Краљевства; једна врста уставног режима с1е ЈасГо, ако не и с1е Гаге. Стога краљевска власт у Француској, и поред свога апсолушизма (у Праву), никад није отишла до десаошизма. 9 ) Код Црногораца задруга се зове „кућна (домаћа) заједница", или просто „кућа". Видети поводом ове установе југословенских народа наше саопштење истој Академји: (Јие/дие« рагИсШагИез Аи ОгоН ст1 уои§о$1ауе. РпогНе (1ез ћоттез зиг 1ез/еттез еп таНеге с1е зиссе$з1оп ,аб т1е&1а1". Ноте з(еас1. СоттипаШез. с1е (атШез (гас!гои§аз). Ех1гаН (Ји „Сотр1е гепди сЈез Зеапсез е1 Тгауаих с!е Г АсасЈегше с1ез бсјепсез Мога1ез е! РоН^иез" (1пз(Ј1и{ <1е Ргапсе) РеНх А1сап, Рагјб 1928.