Бранич

СОЦИАЛНА СХВАТАЊА итд.

101

била стуб религиознога (хришћанскога), националнога, привреднога и моралнога живота југословенских народа за време турске превласти. У оваквом схватању организације породице и друштва, иро■ шлост и традиције играју, наравно, једну од водећих улога. Породица то није само садашње покољење, то су и прошла покољења и она која ће доћи: породица то је, дакле, арошлост, садашњост и будућност, то је време у свом апсолутном смислу, без почетка ни краја. Садашња покољења, дакле, не могу се одвојити од прошлих, као што се ни будућа не могу одвојити од садашњих. Оно што карактерише породицу то је све оно што је она била, све што је преживела у прошлости, све њене радости и несреће, све победе и порази који су наступили у току њене историје, и томе ће се додати и сви догађаји које ће доживети садашња и будућа покољења. И како је народ, као што рекосмо, само један збир тих многобројних малих количина названих породице, из тога излази да и он сам није ништа друго до пређашња, садашња и будућа покољења; народ, етички речено, то је сва његова прошлост: његове битне, карактеристичне, одлике, његова иидивидуалност производ су те прошлости, укључујући ту и расу, језик, религију, културу, земљиште, и т. д. Један народ не би могао порећи своју прошлост и своје традиције а да тиме не порекне и своју индивидуалност, то јест оно што га разликује од осталих народа, што га одликује у заједници народа. Породице, тако, носе бреме своје прошлости, и ова опаска вреди и за народе: прошлост и традиције одредили су им пут којим ће ићи, векови су каналисали свеколику њихову активност, садашња су покољења потстакнута онима која су ишчезла, живи делају под импулсом мртвих, живи то су мртви, а мртви то су жизи. Другим речима, мртви живе у личности живих, а живе гробу привлаче мртви. Нггез е1 &ејипс1и$ ипе еаДетдие регзоппа еззе ШеШ§ип1иг. Тако су породице кроз векове образовале друштвене блокове који су се одупирали и увек се одупиру зубу времена, а тако је исто и са народима, тим блоковима још моћнијим који пркосе свему и свима. Ова влада мртвих над живима има спасоносно дејство на држање (сопсЈиИе) једног садашњега покољења: она га спречава да се удаљи са славног пута предака; оно би се осећало издајником према прошлости, према историји свога народа, кад ке би и оно високо држало народну заставу. Галерија предака (Аћпеп§а1епе) врши благотворан утицај на потомке : они у њу не би смели ући кад би прекршили своју дужност; претци би одвратили свој поглед од њих, ако би прешли преко правила: Л г 05/т хппећи 1е$*Њиз ипат еззе регзопат ћегесИз е1 ешз дш т еит {гапзтШИ ћегесНШет. § 4. — Овом последњем правилу следи већина европских законодавстава. Европа је стари континенат са једном културом чију вредност и снагу показује њена старост и трајност; европски народи припадају расама најудаљенијег порекла, и стога је лако разумети да се је створила у Европи једна социална концепција везана за идеје времена, трајања, традиције и еволуције. Од тих законодавстава навешћемо најпре француски грађан-