Бранич

РЕЧ ДВЕ О АДВОКАТУРИ

205

као аозиви да се отпочну преговори — каже чл. 73 § 1 пољског закона. Добро је што је пољски законодавац и ово предвидео, јер су ове ствари свакодневна појава те могу доводити до спора о томе: да ли је на пр. разасланим ценовником трговац који га шаље учинио адресату ионуду за закључење уговора под условима означеним у ценовнику тако да се, ако адресат изјави да хоће по одређену у ценовнику цену да купи ствар, уговор сматра закљученим под тим условима, или је то само позив адресатима да они у смислу услова у ценовнику учине понуду трговцу тако да сада од овога зависи хоће ли примити понуду и тиме учинити да се уговор закључи. У нашем грађ. законику нема, наравно, изречног прописа о томе, али по општим прописима мислимо да би требало узети да се у таквим случајевима није хтело учинити понуда за закључење уговора него да се хтело позвати појединце из публике да они стављају понуде. 1 ) Иста је ситуација и по предоснови. — У § 2 чл. 73 прописује се да је онај који је учинио позив ове врсте, па је одбио, без оправданог разлога, да закључи уговор, одговоран за накнаду штете ако би се ова догодила. То је, дакле, санкција за људе који, верујући озбиљности позива за закључење уговора, чине понуде да се уговор закључи, па буду одбијени. Не треба дакле, по схватању законодавца, давати неозбиљне огласе и рекламе, које заводе публику и могу јој причинити и штету. И по нашем грађ. законику ("§ 800) и по предоснови (§ 1242 у вези са §§ 1240, 1241) имало би се тако исто поступити. 2 )

Владимир Симић, адвокат — Београд. РЕЧ ДВЕ О АДВОКАТУРИ*) Када је реч о једној професији, па самим тим и о претставницима те професије, онда није ни важно ни занимљиво шта чланови такве професије мисле о себи и о своме позиву. Много је важније, шта о тој професији и члановима њеним мисле трећа лица, јавност или, како се то обично каже, лаици. Било то мишљење повољно, било оно неповољно и у једном и у другом случају може се на основу тога лаичког мишљења доћи до правилних закључака и правних карактеристика о таквој професији. У нашој ужој средини, овде мислим на предратну Србију,

В. Др. Д. Аранђеловнћ, ор. сН., стр. 65. 2 ) Као што су читаоци из горњих излагања видели партија о закључењу уговора у пољском закону не садржи све оне одредбе које се налазе о истој материји у нашем грађ. законику (глава седамнаеста) и у предоснови (у глави осамнаестој), на пр. о заблуди, о капари и одустаници, о последицама неизвршења уговора, о условима, о солидарности, алтернативним и генетичним облигаЦијама, о одговорности за мане ствари, о оштећењу преко половине и др. То ]е због тога што је распоред законског материјала другачији у пољском закону. Из примедбе 1 овог написа који садржи распоред законских прописа у пољском закону видели су већ читаоци где су стављени дотични прописи у пољском закону. *) Овај чланак био је прочитан на вечеру Усмених новина дана З-У-1936 г.