Бранич

Ј04

„Б Р А Н И Ч"

нема изречна прописа о месту где се и времену кад се има сматрати да је уговор закључен. Мислимо ипак да се иста солуција има усвојити и за наше право и за предоснову као и у пол>ском закону. Јер држимо да се по нашем законику и по предоснови уговор (између одсутних лица) сматра да је закључен у моменту кад је изјава понуђеног да прима понуду приспела понуђачу (теорија пријема) 1 ) — §§ 848, 849 предоснове. V. 1. Као закон најновијег времена пољски закон познаје и уговоре, чији је саставни део извествн иравилтк (реглман), израђен од стране једног уговорача — на пр. предузимач једнога посла (израда грађевине, пута) изради правилник о примању радника на посао, власник једног превозног предузећа изради правилник о условима за превоз путника и робе, па онда на основу тога правилника закључује поједине уговоре са радницима, путницима, пошиљаоцима робе, или сопственик једне веће куће са више станова пропише правилник о издавању станова под кирију и реду којега се кирајџије имају држати (кућни ред). 2 ) За овакве случајеве каже се у пољском закону (чл. 71 § 1): „Правилник који је утврдила једна странка обвезује другу странку само онда кад јој је он саопштен'при закључењу уговора или, ако је у околностима дотичнога случаја уобичајено служити се правилником, кад се друга странка лако могла упознати са садржином правилника.'' А § 2 истога члана вели: „Правилник утврђен од једне уговорне стране у току једног трајног иравног односа, 3 ) обвезује другу странку кад се пазило на прописе претходног параграфа и кад друга странка није отказала уговор за најближи термин." Овде се дакле неотказивање уговора сматра као пристанак на правилник који је другој страни познат. Али, наравно, „правилник не сме бити у противречности с уговором", каже § 3 истог члана, иначе не обвезује другу страну. Ни у нашем грађанском законику ни у предоснови нема изречног прописа о овоме, али тако би се имало судити и по њима по општим прописима. 2. Члан 72 пољског закона предвиђа да је модел уговора (типски уговор) утврђен или одобрен јавном влашћу или којом аутономном организацијом (на пр. од општине, трговачке, лекарске, инжињерске, адвокатске коморе), па онда прописује да су странке, које су закључиле уговор позивајући се на овај модел, везане његовим наређењима. Иако оваквог изречног прописа нема ни у нашем грађан. законику ни у предоснови, ипак би се и по њима имало овако поступити, пошто и они поштују вољу странака, које хоће да се обвежу. У оваквим случајевима странке су хтеле да модел или тип уговора буде саставни део уговора који оне закључују и за то су њиме обвезане (§§ 13, 531 грађ. зак., 847, 854 предоснове). VI. Огласи, рекламе, ценовници и обавештења сваке врсте, који се односе на предлоге и захтеве адресоване публици или појединцима, сматрају се, у случају сумње, не као понуде него

*) В. Др. Д. Аранђеловић, ор. сН. стр. 62. 2 ) Аранђеловић, ор. сН., стр. 71, Др. Б. Благојевић, Уговори по пристанку, 1934. 3 ) На пр. код уговора о закупу, код уговора о служби.