Бранич

О ЗАКЉУЧЕЊУ УГОВОРА итд.

203

чим је Бранко на берзи купио ове папире. За закључење уговора о налогу у овом случају није потребно да Бранко извештава Алексу да се прима наложеног му посла. Тако бисмо имали узети и по нашем грађан, законику, а предоснова у § 851 изречно каже: ,,када се по природи посла или по прометном обичају не може очекивати изречна изјава прихвата (пријема понуде), уговор је склопљен ако је понуди стварно удовољено у року за то одређеном или примереном према околностима". 7. Пропис чл. 69 пољског закона предвиђа случај да понудилац, у циљу да закључи уговор, изврши чинидбу коју је понудио, не чекајући да му пријем његове понуде буде саопштен, и онда, ако се не постигне споразум, каже закон да опасност за извршену чинидбу пада на понудиоца, чак .и тада када друга странка никако не одговори. Узимамо примера ради да је Јован, воћар у Нишу, депешом понудио Николи, из Београда, да купи извесну количину јагода по пијачној цени и да је, у циљу да што пре закључи уговор о продаји овог воћа, одмах по послатој депеши испослао брзим возом Николи поиуђену количину јагода, не чекајући да му Никола јави да ли пристаје на куповину. Ма каква се штета сада десила овој пошиљци, ризик за то сноси Јован. Можда ће Никола одговорити да не пристаје на куповину — штету сноси Јован; можда ништа неће ни одговорити (јер, принципијелно, није ни дужан да одговара) — штету сноси Јован; ако одговори да пристаје, онда је уговор између њих двоје закључен и о узајамним обвезама уговорача и узајамној одговорности њиховој у погледу предмета куповине и цене суди се по прописима о уговору куповине. Ни у нашем грађан. законику ни у предоснови нема изречног прописа о овом случају, али би се и по њима тако исто имало судити, држећи се општих прописа и начела о уговорима. IV. Што се тиче места и времена закључења уговора чл. 70 пољског закона наређује: „Када се сумња о месту и времену закл^учења уговора, сматра се да је споразум постигнут на месту и у времену иријема одговора на ионуду а, у случају када саопштење о пријему није нужно, на месту и у времену када је извршење уговора отпочело од стране уговорача који је примио понуду". Имамо дакле према овом пропису два случаја: а) уговор је закључен у месту и у времену иријема одговора на ионуду (Марко из Београда писмом је понудио Стевану у Скопљу да му прода извесне предмете, а Стеван је одмах по пријему писма са понудом опет писмом одговорио Марку да пристаје да купи те предмете. Марко сада јавља Стевану да је примио његово писмо, у којем саопштава да прима понуду — уговор је закључен у Београду); б) када није потребно саопштење пријема понуде (чл. 68), онда је уговор закључен у месту и у времену када је извршење уговора отпочело од стране уговорача који је примио понуду. У примеру горе под бр. 6 уговор о налогу између Алексе из Ниша и Бранка из Београда закључен је у Београду онога дана када је Бранко на берзи купио обвезнице, а не сутра дан ни у Нишу када је Бранко јавио Алекси да је примио налог и извршио га. У нашем грађ. законику а и у предоснови