Бранич

202

„Б Р А Н И Ч"

ње нема не може је понуђени ни примити и, услед тога, уговор се и не закључује. 4. По пољском закону понуда и пријем понуде остају у важности када творац изјаве воље умре или изгуби пословну способност пре закључења уговора, осим ако противно произлазн из воље странака или из природе ствари (чл. 66). По старом тексту §-а 918 аустр. грађ. законика понуда и пријем понуде нису нрелазили на наследнике изјавиоца воље: „Обећање које није још примљено не прелази на наследнике и ако је само једна страна умрла у времену остављеном за премишљање". Према томе кад понудилац умре у току рока остављеног за пријем односно кад адресат (понуђени, облат) у том року умре или и после, пошто је дао изјаву да понуду прима, али по том умре пре но што је изјава о пријему отправљена понудиоцу, понуда односно пријем понуде гаси се и уговор се не сматра закљученим. Тако би имало бити и по нашем грађ. законику, тумачећи § 531: „уговор је закључен онда кад једна страна што обећа а друга то прими...;" ова „друга" треба то да прими (понуду) док још траје воља понудиочева, дакле док је он жив, јер се са њим а не са његовим наследницима закључује уговор. Предсснова, у сагласности са новелираним §-ом 862, усвојила је баш супротно решење. Јер се у § 848 последњи став каже: „Понуда не престаје ни онда ако једна страна у току рока за прихват (пријем) умре или постане делатно неспособна, у колико из околносги не произлази да је понудилац друго хтео." 5. Пријем учињен са модификацијама услова понуде или са додатком клаузула вреди само као нова понуда — чл. 67 пољског закона. И по пољском закону дакле пријем понуде мора бити потпун т. ј. понуђени мора је примити у свему онако како' је учињена (што би се на пр. могло изразити речима „примам", „пристајем", „усвајам" и т. сл.), без икаквих измена односно додатака, ако се хоће да пријемом поиуде дође до склапања уговора. Ако би понуђени примио понуду али не у свему онако како гласи него само један њен део или са извесним условима и изменама, са извесним додатцима, онда то не би био пријем понуде (дакле не би дошло до закључења понуђеног уговора) него би то била понуда (нова), коју садашњи понуђени чини првом понудиоцу, од кога сада зависи хоће ли примити ову (нову) понуду и тиме учинити да се уговор сходно понуди закључи. Тако би имало бити и по нашем грађанском законику по природи саме ствари, а у предоснови се каже у § 854 „...ако је обећање прихваћено иод другим одредбама а не под оним под којима је учињено, онда нема уговора..." 6. Кад понудилац тражи да се уговор одмах изврши или кад према садржају понуде или обичају није потребно саопштење пријема, сматра се да је уговор закључен чим друга странка приступи благовремено његовом извршењу — чл. 68 пољског закона. Кад на пр. Алекса из Ниша телеграфише Бранку у Београд да му купи на берзи 100 комада ратне штете, и Бранко, не јављајући Алекси да се прима налога, купи за њ сутра дан ове папире на берзи, онда је уговор о налогу између њих двојице закључев